Потражња за руским енергентима у Европи, упркос санкцијама, остаје висока, тако да се не може говорити о томе да је Русију могуће избацити са европског тржишта, поручио је данас директор четвртог европског департамента Министарства спољних послова Русије Јуриј Пилипсон.
Дипломата је прокоментарисао чињеницу да је Бугарска прошле године одбила да руски гас плаћа у рубљама, рекавши да због тога власти те земље плаћају такозвани турски гас више, него што је то био случај са руским, док због тога свега "испаштају" обични грађани, односно, порески обвезници.
"Ако је бугарска влада хтела да некоме брзо сигнализира да руски гас више не стиже у земљу, али да долази исти тај само турски, онда ћете морати да платите разлику за промену етикете, наравно, о трошку ваших пореских обвезника", изјавио је Пилипсон, коментаришући недавни договор између бугарског "Булгаргаза" и турске компаније "Боташ".
Не постоји никакав валидан економски разлог који је довео до тога да Софија у априлу прошле године одбије да руски гас плаћа у рубљама, додао је, тврдећи да Бугаре убеђују да ће виша цена гаса, коју грађани плаћају, бити компензована наводним јачањем енергетске безбедности Бугарске. Нешто слично се, како је рекао, десило и раније, када је Бугарска ирационално одлучила да не учествује у пројекту "Турски ток", а то ју је могло учинити важним енергетским фактором за Европу.
О тешкој енергетској ситуацији месецима говоре у Европској унији. Немачки министар финансија 1. јануара поручио је да ће високе цене енергената на европском континенту постати уобичајена ствар, што је делом изазвано и чињеницом да је испорука течног природног гаса скупља од испоруке руског гаса који је у Европу стизао путем гасовода. Ипак, санкције против Москве и, пре свега, експлозије на "Северном току" довеле су до енергетских проблема у Европској унији.