Европска унија се суочава са осипањем подршке новим економским санкцијама против Русије јер поједине чланице све отвореније одбијају мере које директно угрожавају њихове националне интересе, па тако амбасадори држава чланица данас нису успели да постигну договор о 21. пакету рестриктивних мера.
Један дипломата ЕУ је изјавио да ће се представници држава чланица поново се састати у четвртак да би опет покушали да се договоре, преноси Ројтерс.
Предложени пакет, поред осталог, предвиђа нове мере усмерене на руски банкарски сектор, са циљем да се додатно ограниче могућности финансирања руске привреде у тренутку када Брисел оцењује да је финансијски систем Русије под повећаним притиском.
Главни камен спотицања у преговорима постала је Грчка, која тражи ублажавање већ усаглашених ограничења која се односе на увоз и промет руског течног природног гаса (ЛНГ), због чега за сада није постигнута једногласна подршка новом пакету санкција, наводи агенција.
Грчка поседује једну од највећих светских трговачких флота, а предложени пакет санкција би директно погодио грчке бродске компаније, попут "Динагаса", који има велике уговоре за транспорт руског ЛНГ-а са арктичког пројекта "Јамал".
Раније је објављено да грчки званичници истичу да земља нема интерес да купује овај енергент за домаћу потрошњу, већ жели да очува позиције у глобалном бродском превозу. Као аргумент наводе да би забрана транспорта нанела штету само Европи, јер би Москва пронашла друге државе, попут Кине, које би преузеле тај посао и очувале руске приходе.
За усвајање санкција у Европској унији неопходна је сагласност свих 27 држава чланица.
Поводом спора у ЕУ око санкција Русији Кремљ је поручио да несугласице изазива чињеница да нова ограничења директно погађају интересе држава чланица.
"Досад су те санкције посредно погађале Европу, европске пореске обвезнике и европску привреду, при чему су нанеле штету од више милијарди. Сада су, међутим, на столу остале само санкције које ће директно погодити интересе читавог низа држава чланица Европске уније. Наравно, то је много болније, па отуда и противречности којима сведочимо", изјавио је портпарол председника Русије Дмитриј Песков.
Иначе, Европска унија од фебруара 2022. године, када је Русија започела СВО у Украјини, постепено уводи пакете санкција усмерене на руски финансијски, енергетски, војни и технолошки сектор, као и на појединце и компаније повезане са Кремљом.
Досадашњи пакети обухватили су искључивање више руских банака из међународног платног система СВИФТ, замрзавање имовине руске централне банке, забрану извоза напредних технологија, ограничења увоза руске нафте и угља, као и мере усмерене на смањење прихода Москве од извоза енергената.
У претходним рундама санкција ЕУ је први пут увела ограничења и на претовар руског течног природног гаса (ЛНГ) у европским лукама намењеног извозу у треће земље, али није увела потпуну забрану увоза руског ЛНГ-а у државе чланице, имајући у виду различиту енергетску зависност појединих чланица.