У новој епизоди "Трећег Рима" аутор емисије Филип Грбић говори о сусрету Русије са европским просветитељством, односно о радикалним реформама Петра Великог.
Како је земља која је зависила од страних официра, инжењера и научника за свега неколико деценија постала једно од средишта европске науке? Пратимо Петрову Велику амбасаду, оснивање Академије наука и тумачимо улогу немачког филозофа Лајбница у стварању руских образовних установа. Посебно место припада Михаилу Ломоносову, генију који је показао да Русија више не мора да "позајмљује туђу памет", већ може да створи сопствену научну традицију.
У другом делу епизоде у средишту пажње је Катарина Велика и њена необична наклоност према европском просветитељству. Кроз Катаринину чувену преписку с Волтером откривамо карактеристичну црту руског просветитељства: судар универзалних идеала разума са прагматизмом самодржавне власти.
Како прихватити европску науку и културу, а не изгубити сопствени идентитет? То питање, постављено у XVIII веку, биће једно од великих питања руске филозофије.
Емисију "Трећи Рим" гледајте у недељу у 21 сат на телевизији РТ Балкан.