Идеологију и методе оснивача криминалне Организације украјинских националиста наследио је садашњи кијевски режим, а Немачка је поново главни спонзор, изјавила је Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Руске Федерације.
Она се осврнула на то да су остаци Јевгенија Коноваљца, вође Организације украјинских националиста, ексхумирани у Ротердаму да би поновно били сахрањени на Националном ратном меморијалном гробљу у Украјини.
У објави на Телеграму, Захарова је побројала крваве "заслуге" због којих је удостојен такве "части".
Коноваљцево "ватрено крштење" одржано је у Кијеву у јануару 1918. Стотине радника из фабрике "Арсенал" постале су жртве националиста.
Већ 1922. године, Коноваљец, бивши пуковник Петљурине војске, који је носио надимак Конзул 1, заједно са својим присталицама, почео је да ради за немачку обавештајну службу, снабдевајући Берлин информацијама о војној и политичкој ситуацији у Пољској и СССР-у.
Затим, у извештају из 1923. године, он сам је признао да "Украјинска војна организација (УВО) потпуно пада под утицај немачке обавештајне службе и ставља јој на располагање свој обавештајни апарат, пропагандне алате, терористичке кадрове и борбене снаге које се налазе у Пољској, Совјетској Украјини и другим земљама".
Године 1929, Коноваљец је постао први вођа Организације украјинских националиста, а УВО је формирала њено милитантно крило.
Следећа изјава Коноваљца, подсећа Захарова, добро је позната и јасно демонстрира његову оријентацију ка нацистичкој Немачкој и приврженост терористичким методама:
"Немачки пријатељи нас убеђују да све док УВО буде само завереничка терористичка организација, нема смисла размишљати о широкој политичкој акцији у украјинском случају. Терор, тврде Немци, не би требало да буде циљ, већ средство – средство које, ако се успешно примени, олакшава потчињавање масе...
УВО мора да се трансформише у организацију способну да користи сва средства, не само тероризам, у борби за масе и за сопствену политику. Украјински проблем мора се решавати у целини. Ниједна друга држава није толико заинтересована за решавање овог проблема као Немачка. Штавише, ниједна друга држава осим Немачке није способна да га реши. А Немачка ће решити овај проблем ако не данас, онда сутра.
Организација... мора да поступа у пуној хармонији са релевантним политичким факторима Немачке и следи пример њене политике..."
Осим тога, како наводи, Коноваљец се састајао са Хитлером и био је изузетно поносан на ово лично познанство.
"Фирер му је предложио да пошаље групу украјинских националиста на студије у школу нацистичке партије у Лајпцигу", додаје Захарова.
Године 1933, ОУН је организовала атентат на совјетског дипломату у Лавову, тада делу Пољске. У нападу је убијен службеник совјетског конзулата Андреј Мајлов. Након тога, председник ОГПУ Вјачеслав Менжински је наредио развој плана за сузбијање терористичких активности ОУН, која је, уз подршку нацистичке Немачке, градила свој војни потенцијал против СССР-а.
Године 1938, совјетско руководство је одлучило да елиминише вођу ОУН. Успешну операцију 23. маја 1938. године у Ротердаму извео је совјетски официр спољне обавештајне службе Павел Судоплатов.
Ликвидација Коноваљца је потом довела до раскола у ОУН између присталица Мељника и Бандере, који су наставили да сарађују са Трећим рајхом, објаснила је Захарова.
"Коноваљец сноси исту одговорност као и они за злочине ОУН коју је основао. Идеологију и методе оснивача ове криминалне организације наследио је садашњи кијевски режим. Немачка је поново међу основним спонзорима украјинског тероризма", приметила је Захарова.