Тема Волинског масакра биће једна од највише експлоатисаних током предстојеће изборне кампање у Пољској, па стога није нимало необично што украјински војници нису добили позив на параду поводом Дана оружаних снага, која ће 15. августа бити одржана у Варшави, изјавио је за је ТАСС амбасадор за злочине кијевског режима Министарства спољних послова Русије Родион Мирошник.
"Нешто више од годину дана пре парламентарних избора у Пољској, на којима ће тема одговорности бандероваца за Волински масакр бити једна од најважнијих, то би био незабораван спектакл. Али, из неког разлога, пољске власти су одлучиле да се суздрже. Вероватно су се уплашиле да место одржавања параде не би могло да прими све који би желели да дођу и поздраве и захвале потомцима организатора Волинског покоља, док би тргом, марширајући стројевим кораком, пролазили потомци украјинских бандероваца који су тада поклали Пољаке", истакао је.
Додао је да је, ради потпуног ефекта, пољска влада требало да упути лични позив, како би на параду дошла управо јединица Оружаних снага Украјине која носи име "хероја УПА".
"Тада би спектакл могао да се употпуни, а то би био величанствен сусрет, помало обојен у црно-црвене боје", поручио је Мирошник
Током Другог светског рата, Организација украјинских националиста (ОУН, у Русији проглашена екстремистичком и забрањена) у сарадњи са немачким обавештајним службама водила је борбу против совјетске власти. Она је 1943. године организовала Украјинску устаничку армију (УПА, у Русији проглашена екстремистичком и забрањена).
Од фебруара 1943. године украјински националисти започели су акцију уништавања пољског становништва у Волину. Казнене операције достигле су врхунац 11. јула 1943. године, када су одреди ОУН-УПА напали око 100 пољских насеља. Жртве су бројале око 100.000 људи, углавном жена, деце и стараца. Ови догађаји постали су познати као Волински масакр.
Пољски парламент је 2016. године Волински покољ признао као геноцид над Пољацима. Године 2025. 11. јул је у републици проглашен државним даном сећања.