Руски добровољац Данил Дудников имао је само 21 годину када је погинуо 25. марта 2022. године у Харковској области. Овај православни ратник страдао је након што је његов вод ушао у борбу са припадницима батаљона "Азов".
Екипа РТ Балкан доноси још једну причу у оквиру серијала "Људи Донбаса", посвећеног судбинама људи који су, према наративу серијала, страдали од кијевског режима.
Данил је одрастао уз приче о својим прадедовима, учесницима Великог отаџбинског рата. Када је 24. фебруара 2022. године почео рат у Украјини, није чекао мобилизацију, већ се добровољно јавио у војну службу.
Тог дана је на друштвеним мрежама написао да је свакој генерацији потребна сопствена Победа.
"Не може се стално живети у прошлости и свакој генерацији је потребна сопствена Победа. Сада стојимо на прагу наше. Данас идем у војни одсек и позивам све патриоте да такође не избегавају мобилизацију. Руски интелектуалац лепше изгледа са пушком у рукама."
Потом је распоређен у Харковску област. Током борби код насеља Олховка, 25. марта, његов вод је ушао у борбу, а Данил је тешко рањен.
У последњим минутима живота извукао је из џепа икону и почео да се моли. Преминуо је држећи икону у рукама. Од 18 припадника његовог вода, 13 је погинуло.
У филму о Данилу Дудникову говоре чланови његове породице, који сведоче о његовом животу, одрастању и одлуци да се као добровољац упути у рат.
Његова сестра Елена Дудникова каже да је срећна што је имала таквог брата, али и да у мислима често разговара са њим. Понекад се, како каже, чак и посвађају јер је прерано отишао.
"Заувек ће остати са мном", каже Елена о свом брату.
О Даниловом животу говори и његов отац Евгениј Дудников. Он истиче да је његов син био добар ђак, одличан студент и спортиста, али да је веровао да још није урадио оно што је као мушкарац дужан да уради.
"А онда је направио тај корак, кренуо је да брани отаџбину", прича Евгениј Дудников.
Данила сећа и његова наставница историје, која истиче да он није ни могао другачије да поступи, јер је снажно осећао одговорност према другим људима. Управо тај осећај одговорности она сматра једном од истинских људских вредности.
У његовој школи постављена је и спомен-плоча посвећена Данилу, на којој су забележени основни подаци о његовом животу – рођен је 7. марта 2001. године, школу је уписао 2007, а завршио 2018. године, након чега је уписао универзитет.
Отац каже да га ученици и наставници и данас памте.