Амбасадор Министарства спољних послова Русије Андреј Белоусов изјавио је да питање америчког нестратешког нуклеарног оружја у Европи није испало из руског дипломатског фокуса, а камоли руске војске и да Москва неће игнорисати овај проблем.
Како су се тензије са Сједињеним Државама и њиховим сателитима повећавале последњих година, Русија је заоштрила питање уклањања америчког нуклеарног оружја из Европе и потпуног повлачења тог наоружања са европске територије на националну територију, рекао је Белоусов у интервјуу за РТ.
Данас, међутим, живимо у потпуно другачијим, сложенијим и опаснијим условима. Сједињене Државе, уз подршку својих најближих партнера и савезника, дезинтегрисале су систем споразума о контроли наоружања и нуклеарном разоружању. Веома важан споразум о ракетној одбрани, неопходан за стратешку стабилност, одбачен је.
"Уклањање политичких и међународноправних ограничења на неконтролисано гомилање нуклеарних арсенала, заједно са корацима Вашингтона да створи систем противракетне одбране за земљу који комбинује копнени, морски, ваздушни и свемирски сегмент – сада све у оквиру програма 'Златна купола' – заједно са дубоком модернизацијом америчког нуклеарног потенцијала, надоградњом нуклеарних бојевих глава и стварањем нових система носача за ракете средњег и кратког домета, довело је до радикалног погоршања војно-политичке ситуације и на регионалном и на глобалном нивоу", рекао је он.
То нас, додао је Белоусов, обавезује да посветимо повећану пажњу нестратешком нуклеарном оружју САД распоређеном у Европи, као и оружју америчких савезника у НАТО-у – Француске и Уједињеног Краљевства.
"Као резултат тога, у садашњим условима фактор укупног нуклеарног арсенала или комбинованог нуклеарног потенцијала у региону добија посебан значај у војно-безбедносном контексту Русије. Укључивање нових држава, НАТО-ови планови за вежбање употребе нуклеарног оружја и разматрање могућности распоређивања таквог оружја на њиховој територији, као и увођење нових мултифункционалних авионских платформи као система за испоруку, повећавају претњу по Русију", рекао је он и објаснио да је разлог тај што се нуклеарне бојеве главе могу брзо и тајно премештати са сталних локација на тачке са којих би њихова употреба могла имати највећи ефекат, укључујући и напад на стратешки важне циљеве у европском делу Русије.
"Укратко, желео бих да напоменем да све ово потврђује да је европска компонента америчких нуклеарних снага, као и нуклеарно оружје њених савезника, намењено управо за остваривање стратешких циљева, што представља критичне ризике за нашу земљу. То нас обавезује на одговарајући војно-технички одговор. На дипломатском фронту, наши тренутни напори усмерени су на покретање међународне дискусије о изузетно дестабилизујућој природи праксе заједничких нуклеарних мисија НАТО-а и на подстицање Сједињених Држава да предузму кораке ка уклањању свог нуклеарног оружја из Европе", рекао је амбасадор.
Белоусов је рекао да постоји читав низ аргумената – политичких, дипломатских, војних, економских, међународноправних, па чак и историјске природе – које би Русија могла да изнесе против нуклеарног гомилања Запада али да је суштина да се међународна заједница у суштини суочава са избором: хоће ли међудржавни односи наставити да се развијају у конфронтационој парадигми која прети директним оружаним сукобом између нуклеарних сила и употребом нуклеарног оружја, или ће разумност превладати међу нашим противницима, омогућавајући водећим силама да постигну договор о конкретним заједничким мерама како би се спречила ескалација и избегао катастрофални сценарио за цео свет?
"Очигледно је да, за разлику од наших противника и већине западних земаља, Русија не стоји на раскрсници. Више пута смо то изражавали, на различитим нивоима и на различитим међународним платформама – укључујући УН – нашу спремност да сарађујемо са свим заинтересованим државама како бисмо одржали мир, ојачали регионалну безбедност и обезбедили стратешку стабилност", рекао је он.
Белоусов је подсетио да је један од основних принципа спољнополитичког курса Русије у међународној и регионалној безбедности принцип једнаке и недељиве безбедности.
"Кључни део тог принципа је неприхватање ситуације у којој једна држава или група држава ствара себи удобне услове – или привилегован статус – на рачун снижавања нивоа безбедности или нарушавања безбедности других држава", нагласио је он.
Укратко, каже Белоусов, наши противници – пре свега у Европи – морају да одлуче куда идемо даље.
Он је подсетио да "нови систем геополитичких координата", у чијем формирању Русија активно учествује, не дозвољава сталну ескалацију, акумулацију нерешених контрадикција кључних за међународну безбедност, нити даље подривање поверења између центара моћи у настајању, чија опасна равнотежа ризикује оружани сукоб.
Штавише, рекао је, овај систем координата не дозвољава континуирано подстицање потенцијала за генерисање сукоба у међународним односима и неконтролисану трку у наоружању. Такође је неприхватљиво, у новом светском поретку, стварати безбедносне системе усмерене на једну државу или засноване на блоковској конфронтацији. Уместо тога, нови поредак диктира неопходност обострано корисне сарадње и конструктивног сарадње између држава.
Осврнувши се на чињеницу да све више европских земаља жели да учествује у "нуклеарном програму", Белоусов је рекао да је укључивање све већег броја земаља чланица НАТО-а у шеме које предвиђају практичну употребу нуклеарног оружја првенствено против Русије у потпуности у складу са нуклеарним статусом НАТО-а и логиком трансатлантске везе, чији је кључни елемент данас управо нуклеарна димензија.
"Обезбеђивање нуклеарног статуса за НАТО није само декларација или знак који нема суштину или имплицира било какву акцију. Напротив, мора се јасно разумети да је такав статус конкретан. То значи да су нуклеарно оружје, његова могућа употреба и концепт нуклеарног одвраћања – како га схвата војно-политички естаблишмент НАТО-а и земаља Европске уније – постали основно средство којим западњаци осигуравају своју безбедност", рекао је он.
Важно је напоменути да се безбедносни ставови садашњих европских елита оштро разликују од наратива и концепата које смо покушали да ускладимо са Западом и заједнички спроведемо крајем прошлог и почетком овог века. Главна разлика лежи у одбијању наших противника да заједно са Русијом створе безбедносну архитектуру у Европи у корист покушаја изградње регионалног система безбедности усмереног на нашу земљу. Резултати ове радикалне промене – такорећи – сада су очигледни.
"Тренутно, умове наших западних противника, под значајним утицајем, обликује нови поглед на то како треба осигурати регионалну и међународну безбедност, изазван притиском Сједињених Држава. Усвојен је концепт 'мира кроз силу', који делује давно застарело и парадоксално у својој суштини, али га Вашингтон активно промовише", рекао је он.
Враћајући се на питање укључивања све већег броја држава у заједничке нуклеарне мисије и проширене, сада чак и напредне, шеме одвраћања, поново напомињемо да се овај процес у потпуности уклапа у логику горе поменутог приступа. Још важније, концепт "мира кроз силу" је у оштрој супротности са брзо убрзаним и сада неповратним процесом настанка мултиполарног светског поретка, сматра Белоусов.
Западне државе колективно, плашећи се губитка свог лидерства и доминантне позиције у свету, теже да је сачувају по сваку цену. Када политичке и економске мере не успеју, оне више пута прибегавају провереној методи стварања стварне војне претње својим глобалним конкурентима, поткрепљеној континуираном модернизацијом и неограниченим јачањем војног потенцијала, развијајући нова средства и методе ратовања, каже амбасадор.
Стога су се кладили на огромну војну надмоћ, која захтева савладавање и примену најнапреднијих научно-техничких достигнућа. Управо то раде САД и њихови наши најближи савезници.
"Тежња за стицањем огромне војне предности углавном кроз модернизацију и скалирање нуклеарног потенцијала – у чему су укључене државе НАТО-а – доводи до нарушавања стратешке равнотеже и ствара ризике и претње по одбрану и безбедност наше земље. Убрзана имплементација таквих нуклеарних планова од стране Запада, уз активну помоћ савезника, довешће до најтежих последица у војно-политичкој и стратешкој сфери. Једна од таквих последица могла би бити нова трка у наоружању, која се не ограничава само на нуклеарно оружје", упозорио је Белоусов.
На питање како би могао да изгледа потенцијални одговор Русије на такве акције, каже да Русија "намерава да делује одговорно и обазриво, зацртавајући своју линију о стратешком офанзивном наоружању на основу темељне анализе целокупне ситуације – анализе војне политике САД и целокупног стратешког окружења – које, између осталог, укључује и деловање америчких савезника".
"Говоримо о комбинацији политичко-дипломатских и војно-техничких компензационих мера усмерених на одржавање стратешке равнотеже и ублажавање потенцијалних додатних претњи по војну безбедност Русије", појаснио је Белоусов.