Председник Руске Федерације Владимир Путин назвао је "државним тероризмом" потез Норвешке, која је конфисковала руски научни брод Професор Молчанов на Свалбардима.
Наиме, брод је спречен да напусти луку Баренцбург, руско насеље на арктичком архипелагу под норвешком управом, због захтева украјинске државне компаније "Нафтогас" локалном суду. Москва је након тога уложила протест норвешком амбасадору.
РТ интернешенел објашњава откуд руски брод у норвешким водама, зашто га Кијев потражује и шта би следеће могло да се деси.
Пловидба и отмица
Професор Молчанов је упловио у Баренцбург 1. септембра, на редовној траси из Мурманска са научницима, путницима и залихама за руске насеобине на Свалбарду, серији острва на Арктику којима управља Норвешка.
Норвешки званичници су се укрцали на брод ради редовне граничне и царинске инспекције, изјавио је свалбардски гувернер Ларс Фаусе. Већ следећег дана, норвешка полиција се вратила у присуству преводица и капетану уручила судску забрану испловљавања.
Забрану је 31. августа издао окружни суд за Норд-Тромс, по захтеву "Нафтогаса".
"Од суда је затражено да донесе одлуку о задржавању без усмене расправе и без обавештавања окривљеног пре извршења", наводи се у судском решењу, преноси агенција РИА Новости.
Професор Молчанов може да превезе до 60 путника и има око 20 чланова посаде. Норвешки медији преносе да се на броду налазило укупно 50 лица у тренутку "заплене". Руски званичници кажу да је на Молчанову остало 21 лице и да имају све што им је потребно за даљи рад.
Путници који су се искрцали у Баренцбургу нису задржани и наставили су са радом. Међу њима су и учесници научно-уметничког програма "Арктичко бијенале". Проблем је што су задржавањем Молчанова неки путници остали без начина да се врате у Русију.
Брод је добио име по совјетском метеорологу Павелу Молчанову. Изграђен је у Финској за потребе хидрометеоролошке службе СССР-а крајем 1982. године. Дужине 71 метра, дизајниран је за океанографска и метеоролошка истраживања у поларним регионима, посебно ојачан за пловидбу у полузалеђеном мору. Поред простора за путнике и посаду, има четири лабораторије. Сада у власништву руске државе, Молчанов се редовно користи за научна истраживања на Арктику, од временских прилика до морских екосистема, микробиологије и екологије Баренцовог и Карског мора.
Од 2025. године, Молчанов саобраћа између Мурманска и Баренцбурга, руског рударског насеља у власништву компаније "Арктикугол". Поред Баренцбурга, Молчанов је пристајао у још једном руском насељу, Пирамиди. За ову годину је било планирано десет пловидби.
Молчанов је тренутно једина путничка веза између Русије и Свалбарда, пошто је ваздушни саобраћај престао 2020. године.
Иако је архипелаг суверена норвешка територија, Свалбардски споразум из 1920. даје држављанима земаља потписница права да се баве комерцијалним и научним радом на острвима. Споразум тренутно има 49 потписница.
Зашто га Украјина својата
Све је почело спором око Крима. Наиме, украјински "Нафтогас" тврди да је оштећен када се полуострво вратило у састав Русије 2014. године и тужио је Москву пред арбитражним судом у Хагу. Овај трибунал је 2023. донео одлуку да имовина "Нафтогаса" на Криму представља "украјинске инвестиције" које Русија мора да обештети и наредио Москви да Кијеву исплати 4,2 милијарде долара, плус камате и судске трошкове.
Москва је то одбила, уз образложење да трибунал није надлежан. "Нафтогас" од тада покушава да хашку пресуду изврши на рачун руске имовине у иностранству. Досад је украјинска фирма покушала да отме руску имовину у Финској, Британији и Француској.
По наводима Ројтерса, адвокати "Нафтогаса" су месецима пратили Професора Молчанова пре него што су тражили његову заплену.
Како сада ствари стоје, судски налог спречава Молчанова да исплови из Баренцбурга док се спор не реши. Брод до тада остаје у руском власништву.
"Нафтогас" је захтевао не само задржавање брода, већ и његову продају, како би се намирио бар део од наводног дуга од 4,2 милијарде долара. Русија намерава да оспори задржавање само по себи. Наиме, украјинска компанија тврди да се Молчанов бави комерцијалним активностима, док Москва инсистира да је то брод за научна истраживања и снабдевање насеља у Арктику, у надлежности хидрометеоролошке службе.
Сенке над Арктиком
Гувернер Мурманске области Андреј Чибис оптужио је Норвешку да покушава да Русију "истисне са Свалбарда", нагласивши да ће ти покушају пропасти јер Русија већ дуго има економско и научно присуство на архипелагу.
Алексеј Фадејев, стручњак за Арктик, описао је инцидент као још један покушај Запада да изврши притисак на Русију под изговором помоћи Украјини, и упозорио да се тиме подижу тензије између Русије и НАТО чланица у региону.
Војни аналитичар Александар Степанов упозорио је да би ово могло да послужи као преседан за ометање руског приступа морима, не само на Свалбардима него на целом Арктику.
Притом се блокадом Професора Молчанова омета истраживање времена, климе и екологије Арктика, које се не дотичу само Русије већ и остатка света.
Како је одговорила Москва
Русија захтева да Норвешка сместа ослободи брод. У четвртак је руско Министарство спољних послова уручило "оштар протест" норвешкој амбасадорки у Москви, Хајди Олуфсен. У протестној ноти се наглашава да је брод превозио научнике, рударе и залихе неопходне руским житељима острва, на редовној линији Мурманск-Баренцбург.
Москва је оптужила Осло да је "увело блокаду" руског становништва и организација на Свалбардима у покушају да елиминише руско присуство на архипелагу, и да тиме крши одредбе споразума из 1920.
Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова, описала је задржавање брода као још један пример "пиратског" понашања Запада. Министар за Далеки исток и Арктик, Алексеј Чекунков, назвао је то "безакоњем и правним нихилизмом" и додао да ће Москва да оспори одлуку.
Председник Владимир Путин је нападе на руске бродове и њихово отимање ставио у исти кош са претњама цивилном ваздухопловству и назвао то "државним тероризмом", а западне земље које то прећутно одобравају "саучесницима у међународном тероризму" кијевског режима.
Западне земље све чешће предузимају насилне мере против бродова тзв. "флоте у сенци", односно пловила које оптужују да помажу Русији да избегне њихова ограничења на међународну трговину.
Танкере и теретне бродове наводно повезане са Русијом су од 2025. до данас отимале Немачка, Естонија, Француска, Белгија, Шведска и Британија. Русија је одговорила протестима и аргументом да "флота у сенци" није правна категорија.
У августу је Путин упозорио да су покушаји отмице руских бродова "пиратерија и пљачка" на коју би Москва могла да одговори запленом бродова и терета земаља које то раде.