Лавров: Русију никада нису желели да виде јаку

Русија не пристаје на договоре без баланса интереса и прагматичности, изјавио је Сергеј Лавров, министар спољних послова Русије.

"Никада у нашој историји, а и уопште, почев од Ивана Грозног, затим у 19. веку, а свакако у 20. веку, посебно после Велике октобарске социјалистичке револуције, нико никада није желео да нас види јаке", рекао је Лавров на састанку са студентима и особљем Московског државног института за међународне односе (МГИМО).

Наш избор

Руски председник све предвидео, а Запад му није веровао: 19 година од Путиновог "Минхенског говора"

Министар спољних послова је такође напоменуо да су у одређеним историјским периодима стране земље контакте са Москвом сводиле на минимум, а дијалог је одржаван само захваљујући личним квалитетима појединих страних владара заинтересованих за одржавање нормалних односа са својим руским колегама.  Према његовим речима, многе државе чак нису хтеле ни отворено да разговарају са Русијом.

Он је указао да данашња времена нису нимало лака, а да су о овоме говорили многи политиколози. Постојале су земље које су хтеле да одржавају комуникацију, додаје он, али никада у историји није било искрености која се заснивала на разумевању да је политички и економски неопходно живети у заједништву.

Према његовим речима, када је Владимир Путин изгласан за председника, био је искрено заинтересован да оствари равноправне односе са САД, за разлику од оних који су постојали између две земље током 1990-их.

Ипак, увек је постојала одређена "другоразредност" у односу Вашингтона према Москви, указао је руски министар.

Он је подсетио да је руски председник на Минхенској безбедносној конференцији 2007. године одржао веома уздржан говор у ком је, како наводи, изложио само чињенице и поставио питања на основу њих, али затим је дошло до увећања противречности између Русије и Колективног запада.

Према речима Лаврова, Русија је желела да се њена права саслушају и, чак и да се не испоштују, да буду узета у обзир.

Запад чини све да поквари предстојеће изборе у Русији

Руски председник: Оптужбе Берлина против Русије повезане са унутрашњом политичком кризом Немачке

Он се осврнуо на предстојеће парламентарне изборе и навео да Русија отвара 326 бирачких места у 152 државе, од којих је 61 бирачко место у непријатељским земљама. То је, како наводи, практично упоредиво са прошлим изборима пре пет година, председничким изборима, али се број бирачких места на Западу смањио  због затварања руских конзулата.

"Последњи пример је одвратна одлука Немаца да без изговора... под смешним, измишљеним изговором затворе конзулат у Бону. У питању је смањење места и смањење персонала", подсетио је он.

Како је истакао, Русија је хтела да се поштено договори, али "они не умеју да се поштено договарају".

"Један од главних догађаја ове године и целог петогодишњег периода су предстојећи избори за Државну думу. Запад чини све што је могуће да поквари овај догађај. Покушавају да измисле што више изговора који би касније могли бити искоришћени да се доведе у питање праведност избора и искреност народне воље", рекао је министар.

Према његовим речима, то се осећа и унутар земље, где се активирају и "разни ликови" који покушавају да помогну Западу.

"То укључује и терористе који се ангажују да ослабе нашу позицију у интересу украјинског нацистичког режима", додао је Лавров.

Он је напоменуо да, како западне земље слабе, предузимају све оштрије и агресивније акције. Осим тога, истакао је да западне земље отворено пљачкају руску имовину и такозвану "флоту у сенци".