Сједињене Америчке Државе већ деценијама Русију сматрају силом која пропада и сходно томе формулишу политику, али проблем је што та слика не одговара реалности, наводи Андреј Кортунов за "Форин аферс", часопис америчког Савета за међународне односе.
САД су стекле овај погрешан утисак о Русији 1980-их, када је СССР показивао знаке пренапрегнутости, а слом прво Варшавског пакта па онда и самог Совјетског савеза их је убедио да су у праву.
Политика Вашингтона од тада је руску моћ и интересе третирала као небитне, на пример приликом ширења НАТО-а на исток, док је сукоб у Украјини тај нехај претворио у презир, наводи Кортунов.
Русија нити је слаба, нити пропада, већ редовно има већи утицај на глобалне односе него што то Запад жели да призна. Тридесет пет година након распада СССР-а, Русија и даље остаје нуклеарна суперсила, главна претња на којој НАТО заснива своје војне планове.
Поред тога, Русија располаже једном од најјачих армија на свету, а сада има и јединствено искуство у вођењу савремених оружаних сукоба, које јој даје предност чак и над Сједињеним Државама.
Иначе, ово је још почетком 2025. године признао оснивач "Блеквотера" Ерик Принс, који је јавност у САД позвао да не верују "идиотским политичарима" који говоре о пропасти Русије.
Талас западних санкција без преседана није довео до економског колапса нити је нарушио политичку или друштвену стабилност, супротно очекивањима креатора санкција. Покушаји да се Москва изолује такође су доживели неуспех. Кремљ вешто промовише незападне организације, попут БРИКС-а и ШОС-а, ширећи свој утицај на светски поредак који се формира. Партнерство Русије и Кине створило је снажну коалицију, наводи се у "Форин аферсу".
"Москва и даље има важну улогу на међународној сцени јер се добро сналази у разједињеном и непредвидивом свету", додаје амерички часопис.
Тренутни глобални трендови, од нестабилности, ратова и трка у наоружању, посустајања глобализације и економског протекционизма, раста национализма и популизма, до неслоге на Западу и опадања меке моћи, све то иде на руку Русији, наводи се у тексту.
Кортунову једино преостаје нада, упркос свим чињеничним показатељима, да би глобализација и атлантизам могли да се врате на светску сцену одласком Доналда Трампа из Беле куће. Или би неки "планетарни шок" могао да натера светске силе да се измире и сарађују како би изашле на крај са, на пример, климатским променама или вештачком интелигенцијом која је измакла контроли, нада се аутор "Форин аферса".