Оно што се сада дешава у Европи резултат је системских грешака западних глобалиста у области политике, безбедности и економије, изјавио је новинарима председник Русије Владимир Путин, који се налази у посети Индији поводом 18. самита БРИКС-а.
Путин је одбио да коментарише догађаје унутрашњополитичког карактера који се дешавају у Немачкој у вези са победом странке Алтернативна за Немачку.
"Мислим да је све оно што се сада дешава у Европи у целини – резултат системских грешака такозваног Запада, односно, тачније, западних глобалиста, у области политике, безбедности и економије. Сви праве грешке. И ми имамо доста грешака, као и цео свет. Али проблем за глобалистички Запад је у томе што су се они, после завршетка Хладног рата и распада Совјетског Савеза, осетили као да су на 'врху Олимпа' и, очигледно, сматрали су: а) да им је све дозвољено и б) да они никада не греше", истакао је председник Русије.
Поручио је да су те грешке почеле да се увећавају, да расту као снежна грудва.
"У сфери безбедности је јасно о чему је реч. То је покушај да се 'дотуче' Руска Федерација, најпре уз помоћ терориста на Кавказу, сепаратиста, затим уз помоћ других инструмената, а сада, ево – уз помоћ неонацистичког режима у Украјини. То се не прекида", подвукао је.
Подсетио је на то да је Запад некада укључио Русију у Г8.
"Али ја сам о томе већ говорио. То није било пуноправно чланство, ја сам све то одлично видео. Мада је изгледало као да је тако, говорили су све исправне речи. Али у пракси, понављам, директно подржавајући сепаратизам на Кавказу, покушавали су да до краја разбију Русију. То је чињеница. Али и данашња криза у Украјини, и њу су они изазвали. То су стални, стални елементи притиска", подвукао је руски лидер.
Нагласио је да су много пута говорили о томе да је за Русију неприхватљиво ширење НАТО-а на исток.
"Најзад су стигли до Украјине. Уклонили су, путем државног удара, председника Јанукoвича с власти. Ја сада не дајем оцене деловању председника Јануковича. Вероватно је било много грешака и, вероватно је било основа за незадовољство становништва. Али он је био против уласка Украјине у НАТО. Одмах чим су сменили режим путем, понављам, крвавог државног удара, одмах су поставили циљ да увуку Украјину у НАТО. И то је, на крају крајева, заиста и био прави узрок данашњих трагичних догађаја у Украјини", објаснио је руски лидер.
Истакао је да су за то криве западне глобалистичке елите, иако све желе да свале на Русију.
Што се тиче грешака у области економије, напоменуо је руски лидер, сада је најактуелнија енергетика.
"Па колико смо им пута говорили о неопходности очувања успостављених односа између нас у енергетици", упитао је шеф руске државе.
Напоменуо је да је Русија испоручивала гас Европи по 150 долара, па по 180 за хиљаду кубика.
"'То је скупо', говорили су нам, 'треба прећи на тржишно формирање цена'. А шта је то тржишно формирање цена? Наше цене су биле везане, па и сада по дугорочним уговорима продајемо уз везивање за цену нафте или нафтних деривата, која настаје на тржишни начин. 'Не, цене морају да настају, да се формирају на берзи'. Ми смо им говорили: гас није тржишна роба, у сваком случају није класична тржишна роба, ништа неће испасти, само ће вам цене порасти. Е па, изволите: сада је то хиљаду долара или евра, ето вам. А биће, можда, још и више", поручио је Путин.
Цене гаса у Европи на берзи не формирају произвођачи, него берзански трговци, указао је.
"Ево, сада, у истој тој Немачкој – они имају, чини ми се, задатак да напуне складишта гаса на 70 одсто, само задатак да напуне на 70 одсто. Да ли ће напунити или не – то се још не зна. А у Холандији је ситуација још гора. А зашто? Људи који се баве берзанском трговином не размишљају о техничком стању тих складишта, не размишљају о физичким количинама. Они мисле да је данас исплативије извући из складишта гас који је купљен по нижим ценама, а сутра ћемо видети шта ће бити. Па то ће довести до тога да тамо неће бити 1000, него 1500. То је још једна грешка, овога пута у сфери економије", објаснио је руски лидер.
Путин се осврнуо на то да у истој тој Немачкој данашње власти говоре о томе да се придржавају курса бившег руководства Немачке, при чему се помиње и име Хелмута Кола.
"Ја сам познавао Кола. Могу снажно да тврдим: он није имао такве ставове какве данас заступа руководство ЦДУ, просто их није имао. Разговарао сам с њим док је још био канцелар, а и после тога, када више није био канцелар, долазио је у посету код нас. Он је сматрао да ће будућност Европе, Савезне Републике, бити обезбеђена само у случају да постоје блиски, добросуседски, савезнички односи с Русијом", подсетио је руски председник.
Напоменуо је да је Кол говорио да те земље морају да се допуњују, јер ће само тако европска цивилизација моћи да се очува као самосталан центар интелектуалне, хуманитарне снаге, а самим тим и са свим осталим последицама у области политике, у области економије.
Скренуо је пажњу на то да данашње елите у Европи заступају другачија гледишта.
"Данас плаше своје становништво измишљеном претњом од Русије, која је наводно настала још у време Совјетског Савеза. Па нема такве претње, нити је икада било. Ми не претимо, нити намеравамо да претимо европским земљама, зашто бисмо? Нико се чак и не запита о томе да ми немамо основа за неки сукоб с Европом. Сва питања су решена по резултатима Другог светског рата", подвукао је Путин.
Додао је да оно што се десило касније, после слома Совјетског Савеза, урађено је уз сагласност Руске Федерације, као наследнице Совјетског Савеза.
"Све што је у супротности с тим договорима, у супротности је с нашим интересима и не одговара основним начелима међународног права и Повеље УН. У томе је сва ствар. А они баш на томе инсистирају, на некаквим изменама. А каквим изменама? Желе ли да преиспитају резултате Другог светског рата? Ка чему сада гурају народе својих земаља? Ка рату с Руском Федерацијом? Сада говоре о томе да размишљају како би увели трупе на територију Украјине. То значи рат с Русијом. И ја тако схватам да грађани европских земаља разумеју шта се дешава", закључио је председник Русије.
Подвукао је да се на томе заснивају данашњи резултати у Немачкој и тенденције политичких процеса у Европи у целини.