Русија је повећала производњу и употребу дронова на млазни погон отприлике шест пута током лета у одговору на украјинску кампању напада на цивилне мете, оставивши Кијев без јасног одговора на брже и снажније дронове Москве.
Почетком јула, украјинска војска је позвала велику групу произвођача да тестирају нову генерацију пресретача, развијених за борбу против јуришних дронова на млазни погон које Русија последњих месеци користи са разорним учинком.
Вежба она није протекла према плану, наводи Ројтерс. Показало се да је дроновима-пресретачима тешко управљати при брзинама које су понекад прелазиле 400 километара на сат. Многи од њих су се срушили на оближња поља и у шуме.
Један високи командант отворено се пожалио да Кијев заостаје у кључној области беспилотних летелица на млазни погон.
"Када је реч о млазним дроновима, поново смо потпуно испустили иницијативу, то је чињеница", изјавио је Максим Жорин, заменик команданта 3. армијског корпуса. "Руси су успоставили масовну производњу и употребу млазних 'шахеда', а ми чак ни не знамо шта да радимо са њима."
Русија наставља са интензивном употребом далеко снажнијих балистичких дронова "герањ 4" и "герањ 5", док се Украјина суочава са недостатком напредних пресретача неопходних за њихово неутралисање.
Док "герањ 4" користи аеродинамичнију верзију првобитног трупа унапређене верзије иранског "шахеда", "герањ 5" има нову конструкцију која више подсећа на крстарећу ракету.
Унапређење превазилази оквире брзине и облика: старији модели "герања" имали су примитивне системе навођења, док су новије варијанте опремљене термалним камерама и системима за нишањење заснованим на вештачкој интелигенцији, антенама руске производње отпорним на ометање, као и кинеским модемима за "меш" (mesh) радио-мреже.
Према проценама украјинске војне обавештајне службе, Русија већ производи око 3.000 дронова са млазним погоном месечно.
Подаци показују да је Русија у јуну лансирала око 450 дронова брзине између 240 и 500 километара на сат, а тај број је у августу порастао на око 2.850. Типичан дрон типа "шахед" – јефтина јуришна летелица са клипним мотором, заснована на иранском дизајну – лети брзином мањом од 200 километара на сат.
Руси су "уложили сав свој труд, ресурсе, новац и таленат у овај један систем", рекла је "Фајненшел тајмсу" Катерина Бондар, виша сарадница Центра за стратешке и међународне студије. "Они их стално унапређују и тестирају на бојном пољу како би ову технологију довели до савршенства."
Украјини, како је показала недавна вежба, понестаје и ресурса и времена да смисли адекватан одговор.