Сателитски систем "Рассвет" (Зора), који се у медијима често назива "руски Старлинк", толика је претња Украјини и њеним спонзорима, да је кијевски режим прошлог месеца напао фабрику за производњу лансирних ракета.
Фабрика "Прогрес" у Самари, која је погођена 15. августа, производи ракете "сојуз-2.1б", на којима је од пролећа у орбиту отишло више од 30 сателита "Рассвета", пише московски новинар Јевгениј Балакин, шеф Евроазијске омладинске уније.
Само четири земље на свету — Русија, САД, Кина и Индија — имају оружје које може да погоди сателите у орбити, па је кијевски режим ударио на сателите пре него што могу да полете. Самим тим је потврдио колики значај Украјина и њени западни спонзори придају "Рассвету", упркос медијским извештајима да систем пати од разних проблема и није ефикасан.
Поређење "Рассвета" са америчким "Старлинком" је разумљиво, али погрешно, каже Андреј Беднарски, војни експерт и официр за беспилотне операције у специјалној бригади Каскад.
"Старлинк је био технолошки лидер на овом пољу, па је поређење оправдано", каже Беднарски. "Али је погрешно јер се тиме подразумева копија која предодређеним путем треба да сустигне оригинал. Уместо тога, ми видимо другачији одговор на исто ратно питање".
То питање је, каже Беднарски, шта се дешава са војском и државом када приступ интернету постане критична инфраструктура, попут железнице или електросистема? Илон Маск је на то питање одговорио пре четири године. Русија свој одговор формулише данас.
Лекција из Волновахе
На пролеће 2022, руски борци заробили су неколико украјинских штабова код Волновахе, у Доњецкој Народној Републици. У њима су пронађени "старлинк" терминали и таблети са програмима за управљање војним операцијама.
"Врло брзо смо добили јасну слику. Цео систем везе украјинске војске, и везе са НАТО командом, био је путем система комерцијалних сателита. Не државних и не примарно војних, већ у власништву америчког предузетника који је тиме де факто постао учесник у сукобу", каже војни аналитичар Алексеј Леонков.
Иако је руска војска знала за Маскове испоруке "старлинк" терминала Кијеву у првим данима сукоба, тек после Волновахе је схватила за шта се све користе. Системи везе више нису били питање позадинске подршке, већ директног командовања, оружје само по себи, објашњава Леонков.
Већ 2023, беспилотне летелице се пробијају кроз линије фронта и почињу да функционишу у позадини. Украјина опет рачуна на "Старлинк" за навођење својих дронова. По анализи Леонкова, најновији низ напада — такозваних "40 дана" Владимира Зеленског — ослања се не само на "Старлинк" и војну мрежу "старшилд", већ користи вештачку интелигенцију и брзе мреже за координацију тактичких маневара. Ово омогућава дроновима да се групишу како би избегли руске системе ПВО.
Рој дронова који се прилагођава у лету захтева везе са сателитима. За то је потребан приступ орбити. А за орбиту су потребне ракете, фабрике и новац. Управо то је оно што се често назива "технолошки суверенитет": поседовање сопствене мреже сателита, са стабилном везом у целој земљи и шире.
Како наводи Беднарски, постоји јаз између садашњих и будућих способности руске технологије. Тренутно су у орбити само 32 сателита "Рассвета", што омогућава три до четири периода неометане везе дневно у зони СВО. Када их буде 292, што је предвиђено до 2030, цела зона СВО биће потпуно покривена.
Шта је "Рассвет"?
Овај сателитски систем настао је у необичним околностима. Уместо конструкторског бироа са вишедеценијском традицијом, разрадило га је предузеће Биро 1440, основано 2020. године у склопу концерна ИЦС.
Програм се делимично финансира кроз националну иницијативу за дигиталну економију, с тим да предузеће улаже 329 милијарде рубаља до 2030. а око 102,8 милијарди долази из руског буџета. Држава је поставила стратешки правац, али већина инвестиција долази из приватног сектора. Данас Биро 1440 запошљава око 3.500 људи, од којих је 80 одсто инжењера, дизајнера и програмера.
Мисија "Рассвет-1" са три експериментална сателита лансирана је у орбиту 2023. После тога су лансирана још три сателита ("Рассвет-2") ради тестирања међусобног преноса података на раздаљине од 30 до 1.000 км.
Од првог експеримента до серијске производње прошло је само 1.000 дана. Прво сазвежђе од 16 сателита лансирано је са космодрома Плесецк 23. марта 2026. Друго је полетело 19. јула, са локације која је проглашена за војну тајну.
Стручњаци су опрезни при поређењу, јер "Старлинк" већ има неколико хиљада сателита у орбити, док "Рассвет" има само тридесетак, а до 2030. најављује нешто мање од 300. Међутим, уместо да слепо имитира западни систем, "Рассвет" покушава да заобиђе ограничења "Старлинка".
Наиме, "Старлинк" је почео да функционише на висини од преко 500 километара, али је та орбита касније спуштена након што је лансирано довољно сателита да се обезбеди веће покриће. Мали број сателита може да покрије више терена са веће висине, али је сигнал слабији, а и дуже се чека. При контроли летећих и морских дронова, подсећа Беднарски, нема много места за чекање. У данашњем рату, све је брзина.
Када су лансирани, претпостављало се да ће "Рассвети" са почетне висине од 300км да се попну на око 800км. Већина сателита тренутно се налази на висини од 518-541км, што је отприлике исто као и "Старлинк".
"Знаћемо да ли су сателити постигли жељену висину тек у октобру или новембру", каже Беднарски.
Ако се испостави да је "Рассвет" распоређен у нижој орбити, то значи да Русија сматра за приоритет покривање зоне борбених дејстава, док за стварање глобалне мреже има времена.
Три прелета дневно
Како сада ствари стоје на фронту, руска војска може да користи "Рассвет" три до четири пута дневно, по неколико сати. Иако је то много боље него што су имали раније, није довољно за стално извођење бојевих задатака.
Леонков, међутим, сматра да је први низ сателита већ почео да служи сврси. Он подсећа да је "Рассвет" већ интегрисан са системом вештачке интелигенције "Свод", што је вишеструко побољшало рад ПВО. Притом је ова структура везе далеко безбеднија од употребе заробљених терминала "Старлинка", напомиње он.
Руско министарство одбране је у јануару представило "Свод" као софтверску архитектуру која функционише у мрежи војних рачунара и таблета. Она прикупља сателитске и ваздушне снимке и обавештајне податке, које онда интегрише у слику ратишта и може да предложи дејства командантима на терену.
Руска војска, дакле, има приступ информацијама у реалном времену и увид у општу слику на терену.
Ласери и тешки терминали
Највећа предност "Рассвета" није брзина или висина, већ што сателити комуницирају међусобно путем ласера. Како наводи Беднарски, ради се о брзинама до 10 гигабита у секунди, што је технологија међу најбољима у свету. Експериментални "Рассвет-2" је показао да је то могуће и на раздаљинама од 1.000км.
Ласери елиминишу потребу за релејима на земљи. Русија је огромна држава, са 11 временских зона, па постављање великог броја релеја није практично. Ласерска веза између сателита их претвара у мрежу: подаци путују орбитом, а на земљу стижу када је потребно, изводљиво и безбедно.
За кориснике на терену то изгледа нешто скромније. Терминали би требало да примају податке брзином од једног гигабита у секунди, што је дугорочни циљ. Тренутна брзина је око 12 мегабита у секунди, са кашњењем од 41 милисекунде, наводи РБК.
Терминали "Рассвета" су наводно тешки око 15кг, док "Старлинкови" могу да се носе у руци. То значи да неће бити од велике користи појединцима, али могу да се поставе на возила, бродове, возове и авионе.
Ово има смисла кад се узме у обзир да је Биро 1440 већ добио уговор за сателитску повезаност руских брзих возова "сапсан" и "ласточка", који саобраћају на трасама Москва – Санкт Петербург, Москва–Минск и Краснодар–Сочи.
Паралелно са железницама, ради се на пилот-пројектима у удаљеним крајевима Русије, попут аутономне области Ненец, где постављање оптичких каблова није изводљиво. Заменик директора "Роскосмоса" Борис Глазков је изјавио у априлу да би услуге "Рассвета" могле да буду доступне комерцијалним корисницима већ 2027. или 2028.
Како истиче Беднарски, сателити "Рассвета" имају орбиталну инклинацију од 82 степена, што је карактеристика система намењених северним географским ширинама, попут севера Евроазије и Арктика. Сателити тако могу да служе морепловцима на Северном морском путу, метеоролозима, нафтним и гасним бушотинама, али и караулама и командним центрима.
Зора (ипак) свиће
"Старлинк" је прво постао комерцијални систем, а онда га је усвојио Пентагон. "Рассвет" покушава да постигне и једно и друго, и то у ратним условима.
У том смислу треба гледати на украјински напад на фабрику "Прогрес" у Самари, која производи ракете-носаче "сојуз-2.1б". Њих је кијевски режим идентификовао као слабу тачку у производном ланцу "Рассвета".
По њиховим прорачунима, за пуну оперативну способност "Рассвета" потребно је најмање 288 сателита, што значи 18 полета са по 16 сателита. Време између првог и другог лансирања је било четири месеца. Ове године су полетеле само четири "сојуз-2.1б" ракете, док је раније летело шест или осам. Закључак се сам намеће: напади на фабрику успоравају производњу ракета-носача и самим тим одлажу лансирање нових сателита.
Украјина очигледно сматра чак и тридесетак "Рассвета" довољно великом претњом да у покушају да их поремети користи далекометне ракете, којих нема напретек.
Следећа година биће кључна за "Рассвет". Уколико се успешно повећа број сателита у орбити, моћи ће да се говори о стабилној и сталној вези у зони СВО, што би истински "променило правила игре". За то је потребно бар 15 лансирања, тако да је још прерано за радовање.
Пре четири године, руска војска је нашла "старлинк" терминале у украјинском штабу код Волновахе. Данас Русија поставља сопствени систем – можда спорије и скупље него што је било планирано, и под непријатељском ватром, али га поставља. Пројект је већ постигао међусателитску ласерску везу, арктичку орбиту, три оквира дневно на фронту и уговор за повезивање 135 брза путничка воза.
Пројект је на почетку добио име "Рассвет", односно зора, што је испало пророчански. Подне је можда још далеко, али дуга ноћ је готова – и свиће.