Украјина је имала низ прилика да избегне сукоб и сачува своје границе, али су пучисти из Кијева на сваком кораку слушали савете из Европе и одбијали мирно решење, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
Лавров се обратио на седници Савета безбедности УН посвећеној Украјини, где је претходно низ представника Запада инсистирало на "суверенитету и територијалном интегритету" Украјине, оспоравајући Русији право како на Крим тако и на Донбас.
По његовим речима, Русија је спремна на преговоре како би се постигао трајан и праведан мир у Украјини, како је у више наврата потврдио председник Владимир Путин.
"Међутим, поучени горким искуством, нећемо заустављати Специјалну војну операцију док трају преговори у било ком формату", рекао је Лавров, додавши да европске земље траже паузу како би обезбедиле предах за кијевски режим и додатно га наоружале.
У свом излагању, Лавров је подсетио на ток догађаја у Украјини, почев од побуне на кијевском Мајдану 2013. због ултиматума ЕУ о слободној трговини. На сваком кораку, подсетио је, европске земље су гурале Украјину у сукоб и нудиле споразуме које нису имале намеру да спроведу.
Подсетио је на договор о новим изборима који су Немачка, Француска и Пољска потписале у фебруару 2014. са тадашњим председником Украјине Виктором Јануковичем, а који су погазили пучисти свега пар дана касније.
"Да су европејци спровели споразум из фебруара 2014, то би сачувало суверенитет Украјине у границама из 1991", подсетио је Лавров.
Када је нова украјинска власт забранила руски језик и послала војску на дисиденте у Донбасу и на Криму, резултат је био референдум на Криму о повратку у Русију. Немачка и Француска су потом посредовале у Минским споразумима, које је парафирао и Савет безбедности УН, а према којима је Кијев морао само да гарантује људска права рускојезичног становништва и обезбеди локалну самоуправу у Доњецку и Луганску.
Да се то десило, Украјина би сачувала своје границе, осим Крима који је готова ствар, напоменуо је руски шеф дипломатије. Међутим, француски и немачки лидери су после отворено признали да је Минск био само куповина времена за наоружавање Кијева.
Суочени са плановима кијевског режима за војну офанзиву на Донбас, Русија је била принуђена да покрене СВО. После седам дана, Украјина је тражила примирје и пристала на већину руских услова у Истанбулу, подсетио је Лавров.
"Документ је делегација Украјине парафирала, али његову судбину сви добро знају", рекао је руски шеф дипломатије, и навео улогу тадашњег британског премијера у саботажи споразума.
Лавров је подцртао разлику између Сједињених Америчких Држава и ЕУ у односу према сукобу. САД, како је рекао, и сада желе мир у Украјини, док је Европа покренула "десант на Вашингтон" да би саботирала резултате руско-америчког самита у Енкориџу, и у томе нажалост успела.
Брисел данас говори како Украјина представља "европске вредности", рекао је Лавров, а то у пракси значи забрану руског језика и канонске Православне цркве, као и изградњу "пантеона" нацистичким злочинцима на светом тлу Кијевско-печерске лавре.
Шеф руске дипломатије подсетио је Савет безбедности да осим суверенитета и територијалног интегритета, који су условљени декларацијом УН из 1970, постоји и право на самоопредељење, које не сме да се примењује селективно. Људска права Руса и рускојезичног становништва не могу да буду предмет преговора, она су обавеза по Повељи УН.
"Нигде у свету, осим Украјине, није забрањен један језик – један од службених језика УН", нагласио је Лавров.
Он је подсетио и на лицемерје руководства УН, које је изјавило да за Гренланд важи право на самоопредељење, али за Крим и Донбас не. Москва сада жељно очекује став УН по питање Шкотске, Велса и Северне Ирске, изјавио је Лавров.