Председник Русије Владимир Путин обраћа се учесницима 23. годишњег заседања Међународног дискусионог клуба "Валдај" на завршној пленарној седници.
Тема овогодишњег заседања је "Одговорност за будућност: Границе могућег или неограничене могућности?"
Ови разговори неретко бележе рекордно трајање, јер после уводног излагања редовно следи вишечасовна расправа у којој Путин одговара на најкомплекснија глобална питања. Тако је пре две године дискусија трајала око четири сата.
За разлику од претходних година, када је домаћин конференције традиционално био Сочи, форум је ове године измештен у Истру, у Московској области.
Излагање председника Руске Федерације на Међународном дискусионом клубу "Валдај" пратите у нашем блогу уживо.
1. окт 2026 • 18:48
Односи са Јапаном
У ставу Русије према Јапану ништа се није променило. Променио се став Јапана, подсетио је Путин.
"Токио је увео санкције Москви, а сад највиши званичници дају оштре изјаве. Русија није задовољна плановима ремилитаризације Јапана, или стварања војних блокова у региону", напоменуо је руски председник.
Путин и Си комуницирали без речи
Русија и Кина говоре о концепту "државе-цивилизације" ради заштите традиционалних вредности, историје и традиција, хуманитарних ствари, јер је то у домену цивилизација, док су државе субјекти међународног права, одговорио је Путин на питање госта из НР Кине.
Као пример међусобног разумевања, навео је недавни самит БРИКС-а у Индији, када се нашао насамо са СИ Ђинпингом без преводилаца.
"Разумели смо се без речи", рекао је Путин.
Запад је извршио агресију на Русију
Ово што се дешава у Украјини је такође агресија Колективног запада на Русију, само рукама кијевског режима, рекао је Путин одговарајући на питање о рату САД и Израела против Ирана.
Руски председник је подржао укидање санкција САД Ирану и скоро отварање Ормуског мореуза за саобраћај, као и договор на основи Меморандума о разумевању потписаног летос.
Црно море и удари по Украјини
Русија је покренула кампању удара на украјинске бродове у Црном мору после низа украјинских напада на руске танкере и цивилне бродове, којим се кијевски режим јавно хвалио, рекао је Путин.
Напоменуо је да сви бродови које Русија напада превозе војни терет, што се види по секундарним детонацијама.
"Украјински удари на руске рафинерије су Русију коштала око један одсто БДП-а, по неким проценама, па је Москва узвратила по објектима који су важни за њихову привреду, и сад Украјина више нема металургију", рекао је Путин.
Сада са свих страна света моле Русију да престане, јер је у Америци скуп дизел, али узрок тога су "санкције", а не руска одмазда, напоменуо је председник.
Русија ће реципрочно да одговори на нападе
Ми смо за слободу пловидбе, рекао је Путин о покушајима отмице и заплене бродова с руским товарима.
"Нема потребе за новим правилима, само да се постојећа спроводе", додао је.
Русија резервише право да одговори на исти начин, где год буде хтела, на Балтику, Пацифику, или где год.
Запад туђим рукама ратује против Русије
"Кијевски режим се дуго бори првенствено захваљујући западној војној помоћи. Свима је јасно да Украјина не може да функционише самостално, она већ губи карактеристике државности", рекао је Путин.
Русија мора да има у виду да НАТО покушава против ње да ратује "туђим рукама", гурајући народ Украјине у смрт и пропаст, упозорио је.
Москва треба да зна одакле долазе све претње и како с њима да се изађе на крај, рекао је руски председник, одговарајући на питање шта би могло да се деси ако одређена предузећа у ЕУ почну да искључиво производе оружје за Украјину.
Европи не претимо, они прете нама
"Ми никоме не претимо. Ово је договор на покушај претње нама", рекао је Путин на питање о недавним изјавама Москве.
Неке земље НАТО-а стално говоре да се спремају на рат са Русијом до 2030. Сад организују неке вежбе у Балтику, покушавају да пресрећу наше бродове. То је све ескалација. Сад говоре о нападу на Калињинград, напоменуо је Путин.
Москва је само рекла да у случају напада на њену територију, било Калињинград или негде друго, намерава да примени "сва средства које имамо на располагању".
Русија је свесна да ЕУ има два пута више становника, па ће употребити средства и оружје у којем има надмоћ, објаснио је.
Притом саопштење руског Министарства спољних послова није рекла ништа о нуклеарном оружју. Има и другог оружја које може да се примени, али о томе ће одлучити Москва, додао је Путин.
Поновио је да је прича по ЕУ о наводној "руској претњи" за унутрашње политичке потребе и не одговара стварности.
Све је почело нападом на СР Југославију
Све што се дешава данас почело је нападом НАТО на Југославију, изјавио је Путин.
"Распадом СССР-а, нестало је вишедеценијске равнотеже. НАТО је покренуо су војну акцију без одобрења Савета безбедности УН. Бомбардовали су земљу у срцу Европе, бомбардовали Београд", рекао је Путин.
"Од тога је све почело", истакао је руски председник.
Почиње дискусија
Руски председник је завршио своје уводно излагање. Сада почиње дискусија, коју је покренуо модератор Фјодор Лукјанов питањем о немачком политичару Егону Бару, којег је Путин цитирао током говора.
Каква буде Евроазија, биће и свет
Постоји много проблема везаних за климу, животну средину, сиромаштво и неједнакост. Нема разлога очекивати да ће међународна заједница ускоро решити ова питања. Али ако се ова питања не реше глобално, потребно их је решити барем на регионалном нивоу.
"Наш дом је Евроазија. Од тога како уредимо Евроазију, много тога зависи у свету", рекао је Путин.
У контексту растуће глобалне нестабилности, идеја о већем евроазијском партнерству добија посебан значај, истакао је председник.
Задатак и одговорност евроазијских земаља је да максимално заштите овај простор од глобалних ризика и ојачају међусобну повезаност. Евроазија може постати прототип интеракције где разлике у култури, религији и тако даље нису препреке, већ предности, истиче руски председник.
"Вредност Евроазије лежи у њеној самодовољности и способности да реши било који проблем. Једино што је потребно за даљи развој је трајни мир", нагласио је Путин.
Хуманитарно право је опет актуелно
Русија је још 1899. предложила Хашку конвенцију о регулисању војних дејстава. Чинило се да су да светски ратови избрисали та достигнућа хуманитарног права, али сада је поново дошло време да се ово питање покрене, рекао је Путин.
Сукоби су, нажалост, увек постојали, постоје и увек ће постојати. Али професионализам у војној сфери подразумева поштовање хуманитарних норми. Конкретно, руска војска никада није прва покренула нападе на критичну инфраструктуру непријатеља која није примарно војне намене, нагласио је руски председник.
"Ако пушка виси на зиду, на крају ће ипак опалити"
Станислав Петров спасао свет, вештачка интелигенција не би добро проценила ситуацију
Свет се сада налази у фази превирања. Да бисмо достигли креативну фазу, која ће стићи пре или касније, морамо преживети садашњи опасни тренутак и избећи најопасније претње, напоменуо је Путин.
"Немогуће је зауставити технолошки прогрес, али морамо да будемо свесни могућих последица, на пример када вештачка интелигенција сама доноси одлуке у ратним околностима", рекао је Путин.
Путин је подсетио на инцидент из 1983, када је совјетски официр Станислав Петров одбио да лансира нуклеарне ракете иако су му системи упозорења говорили да је у току амерички напад, јер је схватио да је у питању грешка, и тако спречио трећи светски рат.
О прошлости и будућности
Свакој нацији је потребна перспектива, визија за будућност. Ње нема без историјских темеља, без прошлости и наслеђа предака. Али без будућности, прошлост нема смисла, рекао је Путин.
"Не треба постати музеј величине предака", већ се мора водити рачуна да се национална традиција не претвори у антиквитет, напоменуо је руски председник.
Истиче да је права величина једне државе немогућа без способности да се иде у корак са временом, а идеално, да се буде корак испред.
Запад ће морати да призна реалност
Бивши хегемон ће неизбежно морати да призна реалност мултиполарног света, приметио је Путин.
"Мораће да научи да сарађује са земљама глобалне већине. Мораћемо да живимо у нестабилном, променљивом свету. Овај пут ће бити препун непријатних, па чак и опасних појава, али је неизбежан", додао је.
О распаду СССР
"Совјетски лидери хтели су да се допадну Западу", подсетио је Путин, наводећи да су скупо платили слепо веровање западним партнерима и увереност у могућност неких "џентлменских споразума", док је Запад хтео да преобликује свет и да га приграби што је више могуће.
Русија није почела рат
Што се украјинске кризе тиче, Путин је подсетио да Русија није почела рат, већ је то урадио НАТО.
"Русију су поставили у ситуацију где је она била принуђена да се брани с оружјем у рукама", рекао је руски председник и подсетио на пуч у Кијеву и нападе на рускојезично становништво Донбаса тенковима, авијацијом и артиљеријом.
Запад жели само очување хегемоније
Запад није заинтересован за решавање проблема, већ за очување сопствене хегемоније.
"У неким случајевима, све се своди на себичност, а понекад чак и агресију", рекао је Путин.
Напуштање општепризнатих правила, одрицање од принципа јединствене безбедности, претвара се у агресивне покушаје прибављања једностране добробити.
АИ и странпутице дигиталног тоталитаризма
Још један пример изазова пред човечанством је вештачка интелигенција, рекао је руски председник. Егзистанцијално је питање како државе у доба дигитализације могу да обезбеде свој дигитални суверенитет и избегну странпутицу "дигиталног тоталитаризма".
УН је талац глобалне мањине
Неке међународне организације тренутно не смањују ризике, већ их повећавају, делујући у служби једних или других земаља.
Руски председник је навео као пример Уједињене нације, на које има несразмеран утицај светска мањина, односно група земаља Запада, на штету светске већине.
"Реформе су неопходне, али је за то прво потребан унутрашњи консензус. Те реформе не треба да се сведу само на пропорционалнију заступљеност Африке или других региона", напоменуо је Путин.
Највећи изазов по мир и безбедност
"Пре свега, треба размишљати како сачувати глобални мир и безбедност, у условима када је толико норми одбачено, а нове нису установљене", подсетио је руски председник и додао да се не сме допустити да се човечанство доведе на ивицу опстанка.
Песков: Цео свет чека Путинов говор
Читав свет чека говор руског председника Владимира Путина на пленарној седници Међународног дискусионог клуба "Валдај", рекао је Дмитриј Песков, портпарол Кремља.
"Председник ће традиционално одржати говор. Ово је говор, један од неколико годишњих обраћања председника, који цео свет ишчекује", рекао је Песков новинарима.
Он је навео да се пленарна седница са учешћем председника очекује данас после 16 часова по московском времену, односно после 15 по београдском.
Песков је назвао је Међународни клуб "Валдај" платформом која ужива поштовање. Према његовим речима он окупља водеће аналитичаре, научнике, политикологе како би разговарали о најхитнијим питањима међународне агенде.