Током једног од недавних таласа напада, руска противваздухопловна одбрана саопштила је да је за 24 сата оборила 1.750 дронова и 17 крстарећих ракета, што одговара пресретању једне ваздушне претње на сваких 50 секунди.
Пројекат за анализу безбедности "Ватфор" израчунао је да то одговара пресретању једног циља на сваких 50 секунди током 24 сата без прекида.
Закључак до којег се долази не може се пронаћи у западним медијима – руски систем противваздухопловне одбране, који је од почетка сукоба прошао кроз потпуну трансформацију, показује се као најефикаснији на свету.
Русија је изнова осмислила свој ваздушни штит
На почетку сукоба руски систем противваздухопловне одбране био је класичнији и прилагођен одбијању напада крстарећим и балистичким ракетама лансираним из авиона, објаснио је у разговору за РТ суоснивач пројекта "Ватфор" и војни аналитичар Сергеј Полетајев.
"Другим речима, био је то тежак систем, изграђен око великих противваздухопловних комплекса: С-300, С-400, 'бук' и других система. Уопштено говорећи, корени такве организације и принципи на којима је ова противваздухопловна одбрана изграђена потичу још из шездесетих и седамдесетих година прошлог века", истакао је Полетајев.
Међутим, у савременом ратовању врсте наоружања радикално су се промениле, а сада преовлађују јефтини дронови који, упркос ниској цени, могу да нанесу озбиљну штету важним цивилним и војним објектима.
"Сами дронови су једноставни циљеви. Питање је да ли постоје јефтина средства за њихово откривање и пресретање", навео је Полетајев.
Москва је зато почела значајно да трансформише свој систем.
Један од главних праваца модернизације противваздухопловне одбране јесте увођење дронова-пресретача.
Међу најновијима је аутоматизовани дрон "јолка", који је руско Министарство одбране описало као "ноћну мору непријатељских дронова". Мали је, брз и једноставан за управљање, поседује интелигентни систем навођења и усмерава се ка најрањивијим деловима циља. Не носи експлозив, већ уништава мету директним ударом, чиме се смањује ризик по људе и оближњу инфраструктуру.
У мају је представљен и противваздухопловни артиљеријски систем "цитадел", намењен заштити стационарних објеката.
Користи програмабилну муницију – израчунава оптималну тачку детонације на путањи циља и програмира пројектил пре испаљивања. Може да открива и прати ваздушне циљеве у било које доба дана и у свим временским условима.
Модернизација противваздухопловне одбране
Руски систем противваздухопловне одбране изложен је нападима у којима учествују хиљаде дронова, што представља изузетно сложен изазов за сваку мрежу противваздухопловне одбране.
Као што је наведено, само у уторак оборено је више од 1.750 дронова, док је на дан избора више од 1.600 дронова било усмерено ка Москви.
Ипак, према речима стручњака, систем и даље показује висок степен ефикасности.
"Ако пажљиво прикупимо све доступне доказе, а има их много, видећемо да је, у поређењу са бројем употребљених дронова, број погодака циљева на земљи заправо занемарљив. То показује високу ефикасност противваздухопловне одбране", изјавио је војни аналитичар Дмитриј Корњев.
"Треба имати на уму да је организовање противваздухопловне одбране способне да пресретне 100 одсто циљева изузетно тешко, да не кажемо практично немогуће. Међутим, чак и стопа пресретања од 90 одсто, или нешто нижа или виша, већ представља веома добар, практично идеалан резултат", закључио је он.
За Сергеја Полетајева једна од главних предности руске противваздухопловне одбране јесте то што показује ефикасност током дужег периода и достиже стопу обарања од 98 до 99 одсто циљева.
"Главни принцип, главни критеријум, да тако кажемо, свеобухватни показатељ, јесте да противваздухопловна одбрана мора да ослаби ваздушне нападе до те мере да противнику не дозволи да систематски наноси стратешки пораз", прецизирао је он.
Израелска"Гвоздена купола" није ни близу по ефикасности
Најпознатији систем противваздухопловне одбране на свету јесте израелска "Гвоздена купола", која често добија похвале. Међутим, није била изложена оптерећењу сличног обима током тако дугог периода као руски систем.
"Сматра се да је тај систем веома ефикасан, али, како пракса показује, добро је осмишљен за супротстављање одређеној врсти циљева, односно импровизованим ракетама које се лансирају из Појаса Газе и Либана. Као што је показао сукоб са Ираном, када се суочи са мање или више масовним нападима велике и, да тако кажемо, системски организоване државе, израелска противваздухопловна одбрана има великих потешкоћа да им се одупре", тврди Полетајев.
"Буквално за неколико дана средства за одбијање иранских напада била су исцрпљена, или бар у великој мери потрошена, и почели су да се појављују значајни продори кроз одбрану", додао је он.
Истовремено је нагласио да је Израел много мања држава и да зато има мање циљева које треба да штити. Осим тога, велики део задатака праћења, откривања, извиђања и радарског надзора углавном обезбеђују Сједињене Америчке Државе.
Поменуо је и украјински систем, за који сматра да је знатно мање ефикасан од руског, што се, према његовим речима, види из података о томе колико пројектила погађа циљеве, а колико их бива оборено.
"Нема других примера заиста ефикасних система – сви остали су, да тако кажемо, у режиму чекања. А сада се сви хватају за главу, јер је јасно да Немачка није заштићена. Не знам да ли то важи за целу Европу, али и у САД се појављују велика питања о сопственом систему противваздухопловне одбране, управо како се нагомилава све више искустава из руско-украјинског сукоба", закључио је Полетајев.