Европа је опет зависна од једног добављача гаса: Када би могао да проради "Северни ток"

Европљани су желели да диверзификују увоз гаса, али су постали зависни од Сједињених Америчких Држава, изјавио је заменик премијера Руске Федерације Александар Новак. Он је указао да Европљани сада гас плаћају четири пута скупље у односу на цену по којој су добијали гас из Руске Федерације.

Наш избор

Промаја у европским складиштима гаса: Каква зима чека ЕУ, а каква је ситуација у Србији

"Желели су да диверзификују своју економију у погледу добављача, али уместо тога су постали зависни од једне земље", рекао је Новак у интервјуу са Марином Ким за "Соловљов лајв" током Међународног форума "Руска енергетска недеља".

Новак је напоменуо да су цене гаса у Европи сада достигле 1.000 долара за хиљаду кубних метара, док су пре 10 година, чак и пре пандемије коронавируса, биле око 200 до 250 долара. Он је указао да су се цене учетворостручиле, а да то све плаћају европски потрошачи.

Заменик премијера проценио да би испоруке гаса преко "Северног тока" могле да почну ако би европски партнери били спремни.

"Снабдевање гасом кроз цео гасовод 'Северни ток' могло би да почне ако европски партнери то желе. Три од четири цеви гасовода 'Северни ток' су ван употребе због терористичких напада и експлозија, али једна цев је и даље оперативна и омогућава испоруке. Један цевовод је остао нетакнут и може да настави да испоручује гас. То зависи од потрошача, од наших европских партнера", казао је Новак.

Европа је иначе у проблему, јер тренутно не може лако да обезбеди додатне количине гаса, с обзиром на то да су цене на највишем нивоу у готово четири године, а понуда је ограничена због рата на Блиском истоку.

Институт за енергетску економију и финансијску анализу (ИЕЕФА) и Европска мреже оператера преносног система за гас (ЕНТСО-Г) упозорили су да би ЕУ ове зиме могла да се суочи са мањком природног гаса од чак 14 милијарди кубних метара, што представља око седам одсто потражње ЕУ, односно количину енергије која је довољна за снабдевање између 10 и 12 милиона домаћинстава.

Једна од могућности је повећање увоза ЛНГ-а, који ЕУ све више набавља из САД, али то би Европу могло скупо да кошта. Надокнада недостајућих количина по тренутним ценама коштала би европске земље додатне три милијарде евра, односно 12 одсто више него за исту количину прошле године.

Додатни притисак представља забрана дугорочних уговора о снабдевању руским течним природним гасом, која би требало да ступи на снагу у јануару и смањи европски увоз за још седам милијарди кубних метара. Европа је раније сав мањак због повећане потрошње током зиме могла да покрије јефтиним руским гасом, док се сада ослања на складиштење, покушавајући да докаже да може без руских енергената. Притом, због потрошње која расте и високих цена на берзама, складишта се споро пуне, а брзо се празне. Статистика открива да је у јануару 2024. из европских складишта потрошено 1,8 милијарди кубних метара гаса, а 2025. године око 18,8 милијарди, док је ове године повучено чак 22,6 милијарди кубних метара.