Шеф кијевског режима Владимир Зеленски је прилично дрско затражио од својих ментора из ЕУ да додатно повећају издвајања за војне потребе Украјине за најмање 70 милијарди евра, изјавила је на брифингу за новинаре Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова.
Како је подсетила, 15. и 16. октобра у Бриселу је одржано редовно заседање Европског савета, куда је допутовао и Владимир Зеленски, али овог пута није био главна атракција програма.
"Украјинска тема је у суштини померена за други дан, да не кажемо гурнута у други план. Нису стигли да говоре о њој, како су стизали раније. Очигледно је да су се у ЕУ нашли важнији послови од разматрања бескрајних захтева Кијева. Такав обрт је повредио сујету Зеленског. Он се није трудио да покаже лепо понашање, већ је прилично дрско затражио од својих ментора из ЕУ да додатно повећају издвајања за војне потребе Украјине за најмање 70 милијарди евра", нагласила је Захарова.
Како је додала, шеф кијевског режима је притом трошкове вођења борбених дејстава у 2027. години проценио на 155 милијарди евра.
"Изгледа да је одлучио да не подиже лествицу превисоко и да савезницима да 'великодушан' попуст. У Кијеву су, наиме, одавно навикли да туђ новац рачунају с великом резервом и уз део за сопствени џеп", приметила је званичница руског МСП-а.
Захарова је истакла да је шеф украјинског режима обичан шибицар, али шта се може очекивати од њега.
Како је нагласила, тако је у мају ове године украјински министар спољних послова Андреј Сибига изјавио да "један дан рата" земљу кошта готово 450 милиона евра. Другим речима, за годину дана то износи преко 164 милијарде евра.
"Да би партнере учинио још попустљивијим, Зеленски је свесно манипулисао миграционим проблемима ЕУ и прешао чак на отворене претње. А шта се друго могло очекивати од њега? Између осталог, плашио их је да ће, у случају победе Русије, Европу запљуснути талас од чак 20 милиона избеглица из Украјине", подвукла је Захарова, упитавши зашто то није раније спомињао.
Напоменула је да су бриселски чиновници очигледно били шокирани таквом безобзирношћу, просјачењем и претњама.
"Пошто се и њихови социјално-економски проблеми заоштравају, уздржали су се од било каквих обећања кијевском просјаку. Истовремено су представници низа европских престоница отворено довели у питање сврсисходност даљег упумпавања новца у банкротирани украјински пројекат", истакла је званичница руског МСП-а.
На пример, указала је, уочи заседања западним медијима прошириле су се речи белгијског премијера Барта де Вевера, који је изјавио да ће "Зеленски вероватно свима погледати право у очи и рећи: хвала на 90 милијарди, али тај новац ће ускоро бити потрошен, јер је рат веома скупа ствар".
"Дакле, да ли сте и даље спремни, као европска породица, да речи поткрепите делима, подржите Украјину и обезбедите функционисање украјинског друштва и украјинске одбране", рекао је Де Вевер.
Како је истакла Захарова, одговор на питање белгијског политичара највероватније није уследио.
"Украјина се одавно претворила у праву 'црну рупу' Европе, у којој без трага нестају суме од више милијарди намењене помоћи бандеровском режиму", подвукла је.
Захарова је нагласила да је пре неки дан Министарство финансија Украјине израчунало да ће земља до 2037. године морати да врати више од 160 милијарди долара на име државног дуга, који тренутно износи 215,5 милијарди долара. Само у 2027. години Кијев ће страним повериоцима морати да врати 6,6 милијарди долара. Како је истакла, док власти трпају новац у џеп, обичан народ мораће да отплаћује овај дуг.
"Ситуацију додатно погоршава све израженији недостатак радне снаге. Према анкети украјинског Института за економска истраживања и политичке консултације објављеној у јуну ове године, 69 одсто предузећа пријавило је мањак запослених. Према подацима Европске пословне асоцијације, 74 одсто украјинских компанија нема довољно квалификованих кадрова", закључила је званичница руског МСП-а.