Државна дума је једногласно усвојила председнички предлог закона о суспензији учешћа Русије у Споразуму о смањењу стратешког наоружања (СТАРТ).
У документу се наводи да закон ступа на снагу на дан званичног објављивања, а одлуку о наставку учешћа Русије у споразуму донеће лично председник. Савет Федерације је током дана размотрио предлог закона и једногласно га одобрио.
Дан раније Владимир Путин је, говорећи пред Савезном скупштином, рекао да Русија, као одговор на америчке ултиматуме, суспендује учешће у СТАРТ-у, али се не повлачи из њега. Одлука је објашњена низом прекршаја које је починила америчка страна, али је председник нагласио да нуклеарне арсенале, поред САД са којима је потписан споразум, имају и земље НАТО-а попут Француске и Велике Британије.
Како је објаснио заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков, обустављена је свака размена информација, сви елементи споразума који се односе на верификацију.
Русија и САД су 2010. године потписале Уговор о мерама за даље смањење и ограничење стратешког офанзивног наоружања. Документ је предвиђао да до фебруара 2018. године арсенали земаља потписница не би требало да пређу 700 распоређених интерконтиненталних балистичких пројектила, укључујући подморнице и тешке бомбардере, 800 распоређених и нераспоређених лансера и 1.550 бојевих глава.
За време трајања Уговора, Русија је у потпуности испуњавала своје обавезе о смањењу количине наоружања. И САД су тврдиле да поштују постигнут договор, али су то радиле тако што су се, између осталог нелегитимно и једнострано искључивале из појединих тачака Уговора.
СТАРТ је једини руско-амерички режим контроле нуклеарног наоружања који истиче 2026. године. Москва и Вашингтон су почели да договарају параметре будућег споразума о ограничењу нуклеарног наоружања, али је дијалог прекинут након почетка специјалне војне операције у Украјини.