Самит "Русија–Африка", који ће се одржати у Москви 28. и 29. октобра, биће трећи скуп те врсте, а односи су од првог самита прошли кроз велику трансформацију. Током протеклих седам година успостављени су трајни оквири, проширено је дипломатско присуство, а трговинска размена је порасла.
Овогодишњи самит пружиће прилику за процену резултата Акционог плана Форума за партнерство "Русија–Африка", усвојеног на другом самиту. Он садржи 181 тачку које обухватају политику и безбедност, трговину, инвестиције, пољопривреду, енергетику, индустрију, транспорт, дигитализацију, науку, образовање и хуманитарну сарадњу.
Пре 2022. године, стручне дискусије су се углавном фокусирале на место Африке међу спољнополитичким приоритетима Москве. Међутим, у последње четири године, практични значај односа Русије са овим континентом значајно је порастао.
Афричке земље су постале већи приоритет за Русију у погледу дипломатије, пословања, спољне трговине и међународне координације. Данас је главни фокус на квалитету сарадње, пише за РТ интернешенел Николај Головко, експерт Центра за афричке студије на московској Високој школи економије.
Од самита до трајних механизама
Први самит "Русија–Африка", одржан у Сочију у октобру 2019. године, окупио је представнике свих 54 афричке државе, укључујући више од 40 шефова држава и влада. Његов најзначајнији исход било је успостављање свеобухватног приступа Африци у оквиру руске спољне политике. Тиме је постављен оквир за редовне самите, континуирани рад Форума за партнерство "Русија–Африка" и сарадњу са Афричком унијом.
Други самит одржан је у Санкт Петербургу у јулу 2023. године, а присуствовале су му делегације из 49 афричких држава, од којих су 17 предводили шефови држава. Трогодишњи Акциони план, усвојен том приликом, обухватио је кључне теме као што су финансијска поравнања, банкарске везе, логистика, инвестиције, информационе технологије, индустрија и транспорт.
Након самита, стручне дискусије су се све више усмеравале на питања транспорта, осигурања, кореспондентских рачуна, валутних поравнања и пројектног финансирања – дакле, на питања која директно утичу на пословне активности компанија и обим трговине.
Сарадња је у међувремену постала вишедимензионална. Проширила се и руска дипломатска мрежа. Тренутно у афричким државама активно делује 45 руских амбасада. У оквиру Министарства спољних послова Русије формирано је посебно Одељење за партнерство са Африком. Ови процеси, корак по корак, смањују зависност афричке агенде искључиво од сусрета на нивоу лидера.
Политика засад предњачи у односу на економију
Руско политичко присуство у Африци шири се брже од економских веза. Ипак, остварен је опипљив напредак у сфери трговине: обим размене између Русије и Африке порастао је са 16,8 милијарди долара 2019. године – када је одржан први самит – на 27,1 милијарду долара 2025. године.
Међутим, и даље је присутан изражен дисбаланс: руски извоз је 2025. године износио 22,7 милијарди долара, док је увоз износио свега око 4,4 милијарде долара.
Географија економских веза такође је неуједначена, будући да је око 70 посто укупног трговинског промета и даље концентрисано у земљама северне Африке. Храна, ђубрива, гориво и метали чине значајан део трговинске размене.
Како би своје присуство у Африци учинила ефикаснијим, Русија се фокусира на секторе у којима поседује неопходне технологије и стручно знање, и у којима је потражња стабилна. То су агроиндустријски комплекс, нуклеарна енергија, екстрактивна индустрија, дигитализација, информациона безбедност и образовање.
Шта ће показати московски самит?
Практични резултати самита могу се проценити према пет параметара. Прво, јавна процена спровођења Акционог плана за период 2023-2026 (укључујући и афричку страну) откриће аспекте функционисања, одложене иницијативе и пројекте који захтевају ревизију. Затим долази нови Акциони план за период 2027-2029: Његови мерљиви циљеви и реални временски рокови олакшаће рад релевантних одељења. Треће је финансијска инфраструктура: извозно кредитирање, осигурање од ризика, банкарска подршка и механизми за радно поравнање су важни за пословање.
Још једна важна тачка је продубљивање економског присуства: развој пројеката, сервисних центара, прерадне, енергетске и дигиталне инфраструктуре. На крају, ту је и одређивање приоритета земаља, што значи да ограничени ресурси захтевају да се пројекти бирају са јасним економским или политичким ефектом.
Самит 2026. године ће у суштини служити као евалуација руске политике у Африци током протеклих седам година.
Следећи трогодишњи циклус ће показати у којој мери Русија може да искористи своје снаге и изгради одрживе механизме за финансирање, трговину, локалну производњу, обуку особља и сталну интеракцију са афричким институцијама.