Председник Русије Владимир Путин је више пута поновио да не желимо и не планирамо рат са Европом, али, ако до њега дође, ми смо спремни – то ће бити другачији и веома кратак рат, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.
"Рат Запада против Русије ставио је тачку на евроатлантизам, Европска унија се убрзано трансформише у агресивни милитаристички блок", истиче Лавров.
Запад жели да ОЕБС претвори у инструмент идеолошког опслуживања сопствених интереса, интереса НАТО-а, као и интереса Европске уније, која убрзано еволуира из интеграционе социјално-економске организације у агресивни милитаристички блок антируске и антибелоруске усмерености, изјавио је Лавров на IV Међународној конференцији о евроазијској безбедности у Минску.
Напоменуо је да се дуги низ година, између осталог и уз активно учешће Русије, покушавало се да се обезбеди поштовање овог постулата у оквиру концепта не евроазијске, већ евроатлантске безбедности.
"И ти покушаји, као што сви знамо, доживели су неуспех. Запад се показао неспремним за сарадњу на поштеним и равноправним основама", повукао је Лавров.
Додао је да је председник Белорусије Александар Лукашенко подсетио на период оснивања Организације за европску безбедност и сарадњу, али су чланице НАТО-а и Европске уније одбиле да испуњавају обавезе које су преузеле у оквиру управо те ОЕБС, и то на највишем нивоу.
"Године 1999. у Истанбулу, а затим 2010. године у Астани, на највишем нивоу јасно је речено да је безбедност недељива, да ниједна чланица ОЕБС-а неће јачати сопствену безбедност на рачун слабљења безбедности других и да ниједна организација, нити група земаља, неће претендовати на доминацију у евроатлантском простору. То је записано. Црно на бело", повукао је.
Нагласио је да, када је, упркос свим тим гаранцијама, Запад почео да се шири на исток, пре свега када је НАТО почео да се шири на исток, отворено проглашавајући циљ обуздавања Руске Федерације, и на крају покренуо рат против Русије рукама кијевског режима, који је доведен на власт као резултат противуставног преврата, то је ставило тачку на евроатлантизам као могућност уједињавања свих на некој јединственој концептуалној платформи.
И у том контексту, када је реч о ОЕБС-у, веома тешко је да се одреди каква би улога могла да буде додељена ОЕБС-у у раду на евроазијској безбедности.
"Понекад се чује питање: може ли тај ОЕБС да буде део севевроазијског процеса? Међутим, садашње стање бечке организације отворено је жалосно, а то је резултат управо те конфронтационе логике и блоковског начина размишљања наших западних земаља. Навео сам малопре пример њиховог односа према ОЕБС-у и сопственим обавезама. Они су свакако желели, а вероватно и даље желе, да ОЕБС претворе у инструмент идеолошког опслуживања сопствених интереса, интереса НАТО-а, као и интереса Европске уније, која убрзано еволуира из интеграционе социјално-економске организације у агресивни милитаристички блок антируске и антибелоруске усмерености", указао је шеф руске дипломатије.
Такође је нагласио да су искрене и отворене дискусије данас важне као никада до сада, посебно имајући у виду да међу светском већином објективно постоји потреба за новим моделом светског поретка.
"У оквиру тог модела мора се обезбедити стварна равноправност суверених држава као фундаментални услов за безбедан и постепен развој свих народа. То се не допада свима и води се озбиљна борба за право да се одређује на којим принципима ће почивати нови светски поредак", напоменуо је.
Како је додао, овај модел светског поретка се може уочити у Евроазији, највећем континенту, која има јединствену историју, и у којој налази неколико цивилизација старих више хиљада година.
"Њихов развој се дуги низ година одвијао кроз међусобно обогаћивање, иако су, наравно, ратовале једна против друге, али су се на крају ипак међусобно обогаћивале.
Русија подржава успостављање праведнијег уређења међународних односа на мултиполарним основама. "Оно мора да одражава културну и цивилизацијску разноликост савременог света и његових народа, као и да признаје право сваког народа да сам одређује своју судбину", поручио је Лавров.
Указао је на то да, имајући тај циљ као оријентир, Русија доследно ради на унапређењу иницијативе за формирање Великог евроазијског партнерства, коју је председник Русије Владимир Путин изнео још пре десет година, на првом самиту Русија–АСЕАН.
"Реч је о успостављању веза између интеграционих организација на евроазијском континенту. Тај процес је већ у току, уз учешће Евроазијског економског савеза, Шангајске организације за сарадњу и Асоцијације нација Југоисточне Азије.
Између свих ових структура закључени су меморандуми о сарадњи, а ради се на усклађивању програма, уклањању дуплирања пројеката које ове организације планирају у пракси, као и на обезбеђивању онога што називамо рационалном поделом рада", објаснио је шеф руске дипломатије.
Европска безбедност не сме да значи нову трку у наоружању
Москва сматра да европска безбедност не треба да подразумева нову трку у наоружању, већ да њен темељ треба да буде праведан систем узајамних гаранција, нагласио је Лавров.
"Док из Брисела чујемо позиве да се изгради систем такозване европске безбедности без учешћа Русије и Белорусије, а да будемо отворени, против наше две земље, наш предлог није да се оживљава пропали подухват нити да се, против воље народа, улази у нову трку у наоружању, већ да се ситуација поштено и реалистично сагледа и да се заједничким напорима почне са отклањањем нагомиланих грешака и неспоразума, како би се рашчистио пут ка истински праведном систему узајамних гаранција", истакао је шеф руске државе.
Према његовом мишљењу, такве гаранције постале би органски, неодвојиви део свеевропске архитектуре.
Напоменуо је да је тај процес већ започео, али неће бити једноставан.
Шеф руске дипломатије скренуо је пажњу на то да Русија позива на постизање недељивости безбедности у оквиру изградње већ свеевроазијске, а не евроатлантске архитектуре.
"Свеевроазијске архитектуре која би била отворена за све земље и све организације које се налазе на том континенту и која би одражавала мултиполарну стварност", прецизирао је он.
Према речима Лаврова, приврженост таквим принципима недељивости безбедности, отворености и равноправности подразумева одсуство непријатељских намера земаља једних према другима, као и према трећим земљама.
Према његовом мишљењу, могло би се говорити о успостављању система узајамних безбедносних гаранција, како на билатералном, тако и на мултилатералном нивоу.
"То подразумева и решавање регионалних сукоба на основу отклањања њихових основних узрока, без деструктивног мешања споља, од стране земаља које не припадају том региону", поручио је министар спољних послова Русије.
Како је истакао, Русија не предлаже ни измену ни замену већ постојећих међудржавних веза у области безбедности.
"Говоримо о усклађивању већ постојећих субрегионалних механизама и планова њиховог деловања", подвукао је Лавров.
Он је објаснио да би у утврђивању консензусом усаглашених ставова и основа такве сарадње на нивоу целог континента требало да помогне оквирни документ – Евроазијска повеља о разноликости и мултиполарности у XXI веку.
Позиви ЕУ на прекид ватре у Украјини служе Кијеву за обнову војног потенцијала
Позиви Европске уније на прекид ватре и закључивање примирја под различитим изговорима служе наставку сукба у Украјини, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.
"Када слушамо јадиковање поводом украјинске кризе, од које је Брисел направио страшило у борби против наше земље, уз позиве да се одмах прекине ватра и договоре енергетско, прехрамбено, ваздушно и поморско примирје, све то није усмерено ка миру. У то смо се уверили много пута", истакао је шеф руске дипломатије.
Додао је да све те "жалопојке" имају искључиво за циљ да се Кијеву обезбеди предах како би обновио свој борбени потенцијал захваљујући спољним покровитељима тог режима.
Говорећи о принципима решавања украјинског сукоба, Лавров је нагласио да Русија инсистира не на привременом прекиду ватре, каквих је већ било много пута, већ на поузданом отклањању основних узрока кризе, а то су стратешке претње безбедности Русије са западног правца, ускраћивање права руског и рускојезичног становништва на целој територији те земље, укључујући и њен део који се у овој фази налази под управом кијевског режима, а која су гарантована Повељом УН и Уставом Украјине, као и искорењивање идеологије и праксе нацизма.
Напоменуо је да, уколико Европа одлучи да започне рат против Русије, одговор бити кратак.
"Што се тиче припреме Европљана за рат… Председник Владимир Путин је више пута говорио да не желимо и не планирамо икакав рат против Европе. Али, уколико се Европа, као што прети, само спрема за рат и започне га, ми смо онда спремни за њега. Али он ће бити другачији и веома кратак", поручио је Лавров.