Амандман групе западних земаља којим се руском нацрту резолуције на Генералној скупштини УН о борби против неонацизма додаје критика Русије, није ништа више од процедуралне тактике и провокације осмишљене да политизује питања о којима се расправља у документу, изјавио је Григориј Лукјанцев, комесар за људска права, демократију и владавину права.
"Руска делегација не подржава предложени амандман на нацрт резолуције о борби против величања нацизма и позива делегације да гласају против њега. Ово је још један покушај политизације питања обрађених у нацрту резолуције и удаљавање од решавања постојећих проблема. Као што смо више пута изјавили, овај амандман се не односи на методе и праксе рада УН, већ је очигледан процедурални трик и провокација", рекао је он пре гласања о амандману у Трећем комитету Генералне скупштине УН.
Руски дипломата је напоменуо да ће чак и ако амандман буде усвојен, његови аутори и даље гласати против документа у целини.
"Тврдња да тиме покушавају да уравнотеже документ о борби против глорификације нацизма је очигледно лицемерје и неискреност. Коаутори амандмана и они који их подржавају надају се да ће нас тиме на крају приморати да гласамо против наше резолуције. Ми им нећемо пружити то задовољство", нагласио је.
"Позивамо чланове одбора да не подлегну овој провокацији и да гласају против предложеног амандмана, који, понављам, заправо уопште није усмерен на стварну измену резолуције".
Нацрт резолуције под називом "Борба против величања нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе подстицању савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције" Руска Федерација подноси сваке године и усваја се од 2005. године. Документ снажно осуђује инциденте који укључују величање и промоцију нацизма, поздравља напоре за очување историјске истине и препоручује предузимање мера за спречавање порицања злочина против човечности и ревизије историје и Другог светског рата.
Нацрт резолуције такође снажно осуђује "употребу у образовном процесу образовних материјала и реторике који промовишу расизам, дискриминацију, мржњу и насиље на основу етничког порекла, националности, религије или уверења".
На пленарној седници Трећег комитета 81. заседања Генералне скупштине УН, резолуцију је подржало је 117 држава, међу којима је била и Србија. Против су гласале 53 земље предвођене САД, од чланица НАТО-a и Украјине до свих осталих земаља региона.