Савез новинара Русије се јавно обратио генералном директору Унеска Халеду ел Ананију поводом објављивања извештаја о безбедности новинара за период 2024–2025. године, указујући да је извештај непотпун и да су изостављени убијени руски новинари, као и да су евидентирани само случајева који су прошли кроз поступак провере по прописима Унеска. Они су истакли да је заштита новинара универзална обавеза, независно од њиховог држављанства, уређивачке политике или политичког контекста.
Поручили су да ће инсистирати на примени истоветног поступка и на јасним критеријумима за доношење свих одлука – независно од тога коју је сукобљену страну представљао новинар. Истакли су да ће, све док јавност не добије објашњења у вези са изостављањем имена, светска статистика у области безбедности новинара остати непотпуна.
"У извештају генералног директора Унеска за период 2024–2025. година наводи се да је потврђено 189 случајева погибије новинара и медијских радника, од којих се 127 догодило у земљама захваћеним оружаним сукобима. Према истом документу, укупан проценат некажњивости у предметима који се прате достигао је 86 одсто. То је важан и неопходан посао Унеска: свету је потребна проверљива статистика злочина над представницима медија. Међутим, броjка 189 не представља аутоматски коначан и потпун број свих медијских радника погинулих широм света током две године. Реч је о броју случајева који су прошли кроз поступак провере по прописима Унеска и обухваћени извештајима ове организације", наводи се у писму Савеза новинара Русије.
Додаје се и да је та разлика од суштинског значаја и да јавност има право да зна не само број случајева обухваћених статистиком већ и колико се пријава које заслужују пажњу и даље проверава, из којих разлога нису уврштене у статистику и на који начин се такве одлуке могу преиспитати.
"Јавни регистар погинулих новинара притом обухвата случајеве у вези са којима је генерални директор позвао на спровођење истраге или изразио саучешће. Ту се јавља системски проблем: јавна статистика се заснива на одлукама руководства Унеска, али јавност нема увид у подједнако транспарентан поступак образлагања одлука о неуврштавању случајева", указали су из Савеза новинара Русије.
Они су указали на четири случаја својих колега и истакли да инсистирају на одговорима.
Навели су пример Никите Голдина, када су примењени различити исходи евидентирања, иако је у питању била иста сниматељска екипа.
"У истој екипи, која се нашла на удару 24. марта 2025. године, били су Федорчак, Панов, Сиркели и Голдин. Тројица су погинула на лицу места и налазе се на списку Унеска. Голдин је преминуо 22. априла од задобијених повреда, али се његово име не налази на списку", навели су из Савеза новинара Русије и поручили да траже објашњење које су конкретне околности одредиле различите коначне одлуке.
Подсетили су и да је Александар Мартемјанов, новинар листа "Известија", погинуо 4. јануара 2025. године, али да ни његово име није наведено у прилозима извештаја за период 2024–2025. године. У извештају се не спомиње ни дописник листа "Известија" Семјон Јерјомин о чијој је погибији 19. априла 2024. године извештавао Ројтерс.
СНР тражи одговор на питање које околности ове погибије, према оцени Унеска, нису биле потврђене и од кога је затражено да достави недостајуће доказе. Главни уредник локалног листа "Народна газета", Јулија Кузњецова, погинула је 17. новембра 2024. године у Курској области, а њене колеге из удружења желе да знају зашто погибија локалне уреднице, која је радила у опасној зони, није била предмет јавне одлуке и шта се десило са информацијама које је доставила руска страна.