Односи Русије и Кине су данас достигли нови, невиђено висок ниво и постали ослонац глобалне стабилности у условима растућих геополитичких тензија у свету, истакао је руски министар одбране Сергеј Шојгу у честитки свом новом кинеском колеги Ли Шангфуу.
Национални народни конгрес Кине именовао је 65-годишњег генерала Ли Шангфуа, који се налази на америчкој листи санкција, за министра одбране.
"У име Министарства одбране Руске Федерације и своје лично име, честитам вам на именовању за министра одбране Народне Републике Кине", поручио је Сергеј Шојгу и додао да је сигуран да ће Шангфу на новој позицији допринети развоју партнерства и стратешке интеракције између Русије и Народне Републике Кине у области војне и војно-техничке сарадње.
Шојгу је претходном министру одбране, генерал-пуковнику Веј Фенгхеу захвалио на доприносу јачању руско-кинеске војне сарадње.
"Захвални на вашем личном доприносу јачању руско-кинеске војне сарадње. Током година наше сарадње, постали смо не само колеге или пријатељи, већ и браћа", рекао је Сергеј Шојгу.
Према његовим речима, захваљујући труду претходног кинеског министра, у основи руско-кинеске војне сарадње је висок степен међусобног поверења.
Руско-кинеска војна сарадња достигла је квалитативно нови ниво, што је позитивно утицало на глобалну и регионалну стабилност и постало један од главних фактора у обуздавању агресивних активности САД и њихових послушника у азијско-пацифичком региону, приметио је руски министар одбране.
Подсетио је да је Кина постала традиционални суорганизатор "Међународних војних игара" у оквиру којих се у азијско-пацифичком региону једном годишње организују ваздушне и поморске патроле, као и да је управо у Кини први пут одржана руско-кинеска оперативно-стратешка вежба "Сибу/Взаимадејствије".
Лијево ново именовање долази у тренутку растуће конфронтације са САД и напетости око Тајвана. Тензије су ескалирале 2022. године, када је тадашња председница Представничког дома САД Ненси Пелоси посетила Тајпеј упркос протестима Пекинга.
Нови инцидент догодио се прошлог месеца, када је Вашингтон оптужио Кину да је послала шпијунски балон над територију САД. Пекинг је одбацио оптужбе за шпијунажу, инсистирајући да је реч о метереолошком балону који је скренуо са курса.