Европска унија је себе дуго доживљавала као независни центар глобалне моћи, а своју валуту као ривал долару. Сада је на ивици да последњу контролу над својом финансијском независношћу преда Америци, пишу у ауторском тексту водећи руски стручњак за спољну политику Иван Тимовејев и доктор политичких наука Дмитри Кику.
Нови пакет санкција ЕУ, усмерен против појединаца и правних лица која су до сада заобилазили ембарго против Русије због специјалне војне операције у Украјини, веома је сличан санкцијама какве САД користе већ дуже време.
Суштина је, наводе експерти, да се финансијске рестрикције примењују на интеракције са санкционисаним особама или ентитетима. То значи да свака финансијска трансакција са онима на црној листи значи да ће и договор који из ње проистиче бити санкционисан.
То практично значи да санкције могу да се примењују и ван ЕУ и против особа и ентитета из трећих земаља.
Такву праксу Американци користе већ извесно време, Фирме из земаља које су пријатељи са Русијом генерално страхују од секундарних санкција, наводе Тимофејев и Кику.
Америчко министарство финанција недавно је запретило да ће ове блокаде применити на трансакције са руским платним системом Мир, што би се одразило на сарадњу са великим бројем банака.
Примена оваквог система санкција у Европској унији само би додатно уздрмала компаније које тамо раде.
Још једна новина у осмом пакету санкција је забрана транспорта морем руске нафте ако цена товара превазиђе максимум вредности коју јепрописала ЕУ. То практично значи да би пријатељске земље могле да остану без нафте, без услуге и помоћи у лукама, без осигурања и коначно, без исплате.
За сада још увек није јасно како ће се овај део санкција примењивати али је правна основа већ успостављена, а уз њу стижу и политичке изјаве. Француски председник Емануел Макрон позвао је Турску да се придружи ЕУ у санкцијама и не помаже у превазилажењу рестрикција.
Унија је, наводе руски експерти, до скора била критична према америчкој пракси секундарних санкција, нарочито након унилатералног повлачења САД из нуклеарног споразума са Ираном 2018. када су ЕУ компаније биле принуђене да се повуку из земље иако нису подржале прекид споразума.
Америка је до сада већ финансијски оштетила десетине европских компанија, а најтежи ударац су претрпеле банке које су остале без пет милијарди долара у последњих десет година.
Европска унија се неко време борила против секундарних санкција које САД примењују усвајањем извештаја, формирањем ЕУ агенције за контролу спољних средстава која је требало да успостави заједниче стандарде, механизме и сертификате који би подстакли поверење компанија из Европе у фер трговину са САД.
Такође су из Европске комисије најавили да планирају да ојачају "Статут блокаде", на основу ког су све вантериторијалне санкције ништавне у ЕУ. Тај статут је ЕУ већ покушала да примени после поввлачења САД из споразума са Ираном али без успеха. Испоставило се да је економска и финансијска зависност ЕУ од САД превелика.
Сада, ЕУ сама ствара механизам за секундарне санкције против Русије а употреба тог инструмената тешко да ће заштитити компаније у блоку од америчких санкција.
У контексту евроатлантске солидарности против Русије, питање финансијског суверенитета ЕУ у односима са САД ће највероватније избледети у заборав, закључују Тимофејев и Кеко.