Захарова: Велики део света жели независан платни и финансијски систем

Тренутни међународни монетарни и финансијски систем дискриминише велики број земаља на свету, оценила је данас представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова, коментаришући оно што је назвала безакоњем највећих западних сила, која се, како је казала, дешавају и на економском плану, иако то на први поглед није увек лако уочљиво.

"Иза отворене деструктивне политике Лондона и Вашингтона, која доводи до конфликата у свету, постоји још једна тенденција која се односи на сферу економије, а која је повезана са 'Групом седам'" и њеним "закулисним" утицајем на економска кретања.  

О овоме, како је казала, је могуће више прочитати на сајту Министарства спољних послова Русије, у одељку о такозваној "Белој књизи", у којој се осим досадашњих политичких преступа западних држава од скоро налази и докази о економским преступима. 

Према њеним речима, од почетка пандемије вируса корона и финансијске кризе монетарне власти САД-а и еврозоне почеле су да штампају додатан новац не би ли на тај начин покриле дефицит буџета и вештачки довеле до тога да "благостање њихових народа" не буде угрожено. Ови процеси обичном оку нису тако лако уочљиви, напоменула је Захарова.

Тај новац одмах је био искоришћен за масовну куповину робе, услуга и имовине по целом свету, што је довело до још тежег положаја најугроженијих држава.

И раст цена прехрамбених производа, и енергетска криза – све то, како је објаснила, је последица "неоколонијалне политике западних земаља које на тај начин покушавају да очувају висок животни стандард такозване 'златне милијарде'".

Ипак, главни проблем, како је истакла, је тај што тренутно "само земље емитенти кључних резервних валута у свету имају ту привилегију да повећавају задуживање, а затим да га и обесцене, док је остатак света принуђен да живи у оквиру својих могућности".

На овај начин, "центар" зарађује на рачун "периферије", док су Међународни монетарни фонд и Светска банка "таоци"  одређене групе акционара, која има своје интересе, додаје она.

Платни системи, наводи даље Захарова, су у том контексту само још један инструмент у рукама западних сила, који су иницијално били проглашени за неутралан тржишни механизам, иако они то, заправо, нису.

Осим тога, она додаје да је један битан извор финансирања западних влада сав новац и имовина других држава, који су из неког разлога у једном тренутку замрзнути.

Иран је тако остао без 100 милијарди америчких долара, Либија без 60 милијарди, Венецуела – 30 милијарди, а Авганистан – седам милијарди долара. САД су, такође, замрзле златне резерве Руске Федерације у вредности од око 300 милијарди америчких долара, подсећају данас из Москве.

Због свега овога, и Русија, али и друге земље, данас су заинтересоване да дође до формирања једне "независног и стабилног финансијског и платног система", којим би се државе осигурале да њихове трговинско-економске везе и инвестициона сарадња неће бити угрожене.

Ово ће довести и до једног праведнијег, мултиполарног света, закључила је портпаролка Министарства спољних послова Русије.

О Међународном суду у Хагу

Захарова се осврнула и на недавну одлуку Међународног суда у Хагу, који је издао налог за хапшење председника Русије Владимира Путина.

Она је истакла да су "непрофесионализам, двоструки стандарди и корумпираност Међународног кривичног суда добро позната ствар, коју је руска ствар и раније више пута коментарисала. Овај орган је одавно сам себе дискредитовао, јер извршава наредбе својих западних спонзора и нема ништа заједничко са правосуђем".

Захарова даље подсећа да овај суд никада, заправо, није допринео регулисању било ког конфликта, те да је последња одлука која се тиче Путина још једна потврда да је та инстанца обична "марионета". 

Међународни кривични суд је, како наводе из Москве, и раније примао мито, а Лондон је последњих дана организовао прикупљање новца за "антируски скуп Међународног кривичног суда" у Хагу. 

Захарова подсећа да Москва неће никада потписати било који документ који би је обавезао да мора да поштује одредбе овог суда и додаје да председници држава имају посебан имунитет, који им гарантује међународно право. 

"Одлуке Међународног кривичног суда то не могу да промене", објаснила је портпаролка. 

О притисцима на УПЦ 

Министарство спољних послова Руске Федерације и данас је коментарисало тежак положај припадника канонске Украјинске православне цркве (УПЦ) на територији Украјине, који се већ дуже време, а посебно након почетка Специјалне војне операције, суочавају са тешким притисцима.

Врши се насиље над припадницима УПЦ, заузимају се њихови храмови, спроводе се редовни претреси, припадници канонске УПЦ се веома често приводе, хапсе, свештеници се одводе на испитивања. Они бивају лишени своје имовине, држављанства, а суочавају се и са психичким насиљем и претњама које могу довести до физичког насиља, подсетила је Захарова. 

Напоменула је да је руска страна већ послала писма на све неопходне адресе како би се помогло свима онима који су на удару кијевског режима, а затим и додала да на Западу нису заинтересовани да се укључе у овај процес. 

"Западни политички естаблишмент који тврди да се залаже за права верујућег народа заправо је формирао једну информациону блокаду када је у питању ова тема", изјавила је портпаролка руског министарства, након чега је још једном позвала међународну заједницу да реагује.