Резолуција Народне скупштине Француске којом се "Гладомор", или масовна смрт од глади у совјетској Украјини у периоду 1932–1933. године проглашава геноцидом над украјинским становништвом је пример отворених спекулација у циљу оправдавања милитаризације ове постсовјетске републике, изјавила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
"Још једна празна и бесмислена акција Париза, наводно са намером да 'обнови историјску правду', журно организована да би се додворила кијевском режиму, зачињена трептавим приступима и проукрајинским жаром. Ово је јасан пример отворених спекулација да је Париз спреман да убеди своје грађане да је неопходно да се оружани сукоб подстакне далеко изван граница сопствене земље", наводи се на сајту Министарства спољних послова.
Она је истакла да се Русија поново суочава са дволичношћу и русофобијом својих европских противника.
"Одбацујући објективну процену историјских догађаја, француски посланици настоје да заједничку трагедију народа СССР-а поделе по националној основи. Конјунктуре ради, Париз цинично одбацује као непотребну информацију сећање на Русе, Белорусе, Казахстанце, Киргизе и друге становнике јужних региона Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике (РСФСР), Поволжја, Урала, Средње Азије, који су такође патили од ове велике катастрофе", нагласила је Захарова.
Према њеним речима, покушаји француских парламентараца да изједначе глад из раних 30-их са таквим ужасима као што су Холокауст или геноцид у Руанди 1994. године, за који је Париз признао индиректну одговорност, изгледају цинично, али сасвим у "традицији двоструких стандарда колективног Запада".
"Антируски жар француских посланика изгледа посебно одбојно, с обзиром на то да сама Француска још није затворила страницу својих злочина из колонијалног периода", закључила је она.
Подсетимо, крајем марта, посланици француске Народне скупштине усвојили су резолуцију којом се "Холодомор" или "Гладомор" – масовна смрт од глади у совјетској Украјини, до које је дошло у периоду 1932–1933. године – проглашава за геноцид.
Али несташица хране тада није захватила само Украјину, већ и многе друге пољопривредне регионе СССР-а, укључујући Северни Кавказ, регионе Доње и Средње Волге, значајан део региона Централне Црне Земље, Казахстан, Западни Сибир и Јужни Урал.
Према различитим изворима, од глади је умрло између седам и осам милиона људи, од чега три до три и по милиона у Украјини, два милиона у Казахстану и Киргистану, а два до два и по милиона у Руској Совјетској Федеративној Социјалистичкој Републици.