Русија се неће изоловати, отворена је за конструктивну сарадњу са свим земљама, рекао је председник Русије Владимир Путин током данашње церемоније предаје акредитива нових амбасадора из 17 држава, међу којима је био и представник Сједињених Америчких Држава.
"Као независна држава, Руска Федерација ће се водити самосталном политиком, уз поштовање своје државности и својих интереса", додао је руски председник.
Односи Русије и САД, од којих зависи глобална безбедност и стабилност данас су, нажалост, у дубокој кризи, рекао је Путин обраћајући се америчкој амбасадорки Лин Трејси.
"Не желим да нарушавам ову церемонију, знам да се нећете сложити са мном, али коришћењем инструмената као што су обојене револуције, подршка државном преврату у Кијеву и остале методе, дошло је до украјинске кризе. То је деградирало наше односе", казао је Путин новој америчкој амбасадорки у Москви.
Русија је увек желела да сарађује по принципима једнакости, поштовања суверенитета и интереса других без мешања у унутрашњу политику, додао је.
Амбасадорка САД Лин Трејси, која је данас у Кремљу предала акредитиве руском председнику Владимиру Путину, није пренела никакве поруке, рекао је за "РИА Новости" прес-секретар шефа државе Дмитриј Песков.
Према Путиновим речима, односи Европске уније и Русије су се погоршали јер је Европа иницирала конфликт са Русијом.
Амбасадору ЕУ Роланду Галарагуу је предложио да остави у прошлости све што наноси штету односима и да се руководи логиком обостране користи.
"Учинићемо све да изградимо сарадњу на прави начин и за Русију и за привреде земаља чланица Европске уније. И даље се надамо да ће логика међусобне сарадње преовладати на крају", рекао је он.
"Ситуација у свету није једноставна, нагомилале су се многе противречности које понекад делују нерешиво и често ометају нормалан, продуктиван однос држава. Али ипак, надам се да ће активности амбасада на чијем сте челу допринети развоју сарадње између наших земаља. И можете бити сигурни да ће сваки ваш подухват и предлог који иде у том правцу наићи на подршку како руских власти, тако и наших пословних и јавних кругова", казао је Путин.
Русија и Данска су историјски блиске једна другој, али је данас Балтичко море немирно, оценио је руски председник и додао да Русија жели да успостави међународну истрагу о нападу на Северни ток и нада се да ће је Данска подржати.
"Прво ћу поменути саботажу гасовода Северни ток која се догодила у септембру 2022. године. Надамо се, господине амбасадоре, да данска страна подржава наш предлог да се формира независна, међународна комисија за откривање свих околности онога што се догодило", рекао је Путин, обраћајући се новом изасланику Данске у Русији на церемонији у Кремљу.
Односи Русије и Данске трају 530 година, једно време су њихови дворови били повезани: супруга цара Александра III Марија Фјодоровна, била је Данкиња.
Путин је и односе са Норвешком описао као лоше, што, како је рекао, неће задовољити интересе народа ове две земље.
"Данас су билатерални контакти наших двеју земаља сведени на минимум. Интеракција о важним међународним и регионалним питањима је замрзнута, чак и по питању арктичког простора, који је толико значајан за обе земље", рекао је Путин.
Подсетио је да су се дуги низ година односи са Норвешком "формирали у конструктивном духу" и да је 1944. године "хиљаду совјетских војника дало своје животе за ослобођење севера Норвешке од нациста".
Русија нема унапред створене непријатељске намере ни према којој држави, казао је Путин и додао да Русија планира да води уравнотежену спољну политику на више страна.
"Наша земља ће наставити да делује као један од суверених центара светске политике и да спроводи историјску мисију одржавања глобалне равнотеже", закључио је Путин.
Церемонија је традиционално одржана у Александровској сали Велике кремљске палате. На њој је учествовало 17 новопридошлих амбасадора из Данске, Парагваја, Норвешке, Екваторијалне Гвинеје, Омана, Сирије, Северне Македоније, Брунеја Дарусалама, Мексика, Хондураса, Зимбабвеа, Абхазије, Ирака, Камбоџе, Гвинеје, Европске уније и Сједињених Америчких Држава.