Лавров: Русија и Казахстан знају да је украјинска криза пројекат Запада

Русија и Казахстан сматрају да је украјинска криза резултат пројекта који има за циљ стратешки пораз Русије, а смишљао га је Запад дуги низ година, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров на конференцији након разговора са казахстанским министром спољних послова Муратом Нуртлеу који је у званичној посети у Москви.

"Нема промена у конфронтационој политици коју користи Запад, без обзира да ли је у питању Вашингтон, Брисел, Лондон или неки други центар", поручио је Лавров. 

Према његовим речима, Казахстан и Русија полазе од тога да било које решење које буде донесено о украјинској кризи мора да узме у обзир проблеме на које указује руска страна и законска права становништва са територија на којима се одиграва сукоб.

Дипломате су детаљно разговарале о питањима билатералне сарадње у политичкој, трговинској, економској, културној и хуманитарној сфери, као и о предстојећим сусретима на највишем и високом нивоу.

Руско-казахстанска алијанса је значајан фактор у одржавању стабилности у Централној Азији, истакао је Лавров.

Како је рекао казахстански министар спољних послова, Русија је њихов поуздан савезник и кључни економски партнер у евроазијском региону и управо због тога је његова прва посета на новој позицији управо у Москви.

Резултати разговора показали су да се руско-казахстански односи прогресивно развијају у духу добросуседства, пријатељства и стратешког партнерства, додао је казахстански министар.

Образовање је једна од важнијих сфера руско-казахстанске сарадње, па тако казахстанска омладина има тенденцију да студира на руским универзитетима због непостојања језичке баријере и због високих стандарда руског образовног система, приметио је Нуртлеу.

Према информацијама које је изнео, у Руској Федерацији тренутно студира око 320 хиљада страних студената, од којих 68 хиљада држављана Казахстана.

Добра тенденција која ће, како је рекао, бити настављена је и отварање филијала Националног истраживачког нуклеарног универзитета "МИФИ" и Руског државног универзитета за нафту и гас названог у част оснивача совјетске нафтне геологије Ивана Губкина у Атирау на западу Казахстана.

На питање новинара како гледа на рад невладиних организација које раде у земљама које су партнери Руске Федерације, Лавров је рекао да у томе не види ништа страшно, све док се ради о транспарентним и разумљивим акцијама које поштују законодавство државе домаћина.

Према његовим речима, и Русија је након распада СССР-а угостила многе невладине организације из различитих држава и радо прихватала предлоге својих тадашњих партнера. Међутим, како је рекао, након неког времена, руске власти су откриле скривене злонамерне циљеве који стоје иза рада појединих организација.

"Отворено су промовисали политику која игнорише наше законе и форсирали интересе западних држава, које у највећој мери и финансирају све те невладине организације", рекао је руски дипломата.

Многе од њих су, када је њихов рад прешао границу пристојног деловања и поштовања руских закона, прекинуле свој рад у Русији, рекао је и додао да свака држава треба сама да дефинише ниво до ког је спремна да сарађује са невладиним организација.

"Немам ништа против да се самоуверене државе одупру притиску који трпе и да не дозволе мешање у њихову унутрашњу политику", казао је Лавров.

Репутација Сорошевог фонда је одавно похабана, додао је Лавров не желећи да детаљније коментарише њен рад.