Бука је све гласнија. Срце је подивљало и уместо 66, за минут је откуцало чак 158 пута. Све му је теже да говори док његово тело покушава да се избори са силама гравитације и отргне им се. И напокон, успева. Млади Рус, смештен у малој капсули на врху најмоћније интерконтиненталне балистичке ракете Совјетског Савеза, излази из орбите и улази у историју.
"Први свемирски брод на свету, 'Восток', са човеком у њему, лансиран је у орбиту из Совјетског Савеза", објавио је тог 12. априла 1961. године у 9.32 ујутру "Радио Москва".
За свега 108 минута свог лета у космосу овај космонаут прескочио је чин – одлетео је као старији поручник, вратио се као мајор. Путујући брзином од скоро 18.000 миља на сат, односно десет пута брже од метка, Гагарин је трансформисао и човечанство, како је својевремено прокоментарисао историчар Александар Железњаков - "из једноставне биолошке врсте у ону која може да замисли цео универзум изван Земље".
У непунa два часа, Совјетски Савез је постао највећа свемирска сила на свету, претичући у тој трци Америку, и остављајући фрустрираног Кенедија да потпредседнику Линдону Џонсону шаље допис у коме га пита има ли Америка шансе да победи Совјете "постављањем лабораторије у свемир, или путовањем око Месеца, или ракетом која би отишла на Месец и назад са човеком?"
Успех Гагаринове мисије данас се слави као Дан космонаутике. Наиме, новембра 1968. године на Генералној конференцији Међународне ваздухопловне федерације, на предлог космонаута Германа Титова, одлучено је да се 12. април одобри као Светски дан авијације и астронаутике. А 7. априла 2011. године на посебној пленарној седници Генералне скупштине УН усвојена је резолуција којом је дан лансирања "Востока" проглашен Међународним даном летова човека у свемир.
Руси у част празника организују бројне манифестације, пројекције филмова, едукативне програме и слично. Понегде се одржава акција под називом "Ђурђевска ноћ", која носи име Јурија Гагарина, а осмишљена је да покаже све о истраживању свемира и млађе генерације "погура" ка новим открићима. На Дан космонаутике деца лансирају у небо моделе ракета које су сами направили, посећују планетаријуме где уче о грађи Сунчевог система, испробавају свемирска одела.
А како је све почело?
Након што је Совјетски Савез одлучио да лансира човека у свемир, 1960. године, покренут је тајни национални процес селекције и Гагарин је за обуку изабран са 19 других пилота. Док су и он и други будући космонаути били подвргнути експериментима дизајнираним да тестирају физичку и психичку издржљивост, нико од њихових породица наводно није знао шта се спрема.
Како је баш вечито насмејани Гагарин постао човек који ће планету Земљу представити универзуму?
Постоје различите верзије те приче. По једној, био је онај који је тестове прошао најбоље.
"Скроман; очигледан висок степен интелектуалног развоја; фантастично памћење; разликује се од својих колега оштрим и далекосежним осећајем пажње за околину, добро развијеном маштом, брзим реакцијама; истрајан је, мукотрпно се припрема за своје активности и вежбе, са лакоћом рукује небеском механиком и математичким формулама, истиче се у вишој математици; ако сматра да је у праву, не осећа се ограниченим када мора да брани своје гледиште; чини се да разуме живот боље од многих својих пријатеља" записали су његови претпостављени у то доба.
Други, међутим, тврде да је тадашњи председник Никита Хрушчов "навијао" за њега јер је био скромног порекла. Наликовао је, неки кажу, Совјетском Савезу. Из кућице од блата у којој је његова породица завршила након напада нациста (брат и сестра су му одведени у радне логоре), Гагарин је, попут своје државе, постао онај који врло лако може да стигне до звезда.
Можда најинтересантнија верзија објашњења о томе зашто је баш Гагарин изабран да пилотира "Востоком" јесте то да се онима који су га бирали допало то што је, као сваки прави Рус кад улази у нечију кућу, при уласку у летелицу - изуо ципеле.
Најједноставнији разлог због кога је завршио у свемиру био је тај што је био најнижи од свих космонаута- имао је само 155 центиметара висине и могао је лагано да се смести у капсулу.
Знало се да ово није лака мисија. Без обзира на то што су неколико недеља пре планираног лансирања Гагарина у космос, Руси успешно у космос послали пластичну лутку обучену у скафандер којој су дали име Иван Ивановић, заједно са псом Звездочком, Гагарин је био свестан да је први човек који ће покушати да изађе у орбиту и да нешто може да крене по злу.
"Ако нешто крене наопако, молим те, посебно тебе, Ваљушу, да не умреш од туге. Јер овако иде живот", написао је Гагарин својој жени Валентини дирљиво опроштајно писмо за случај да погине током мисије.
Од полетања до слетања
Чини се, међутим, да је Гагарин, да ништа не би пошло по злу, баш током ове мисије осмислио један мали ритуал. Заправо, он се само одазвао зову природе, а то је касније постало обичај. Легенда каже, да је, пре него што је полетео, Гагарин возача аутобуса који га је возио до лансирне рампе, замолио да стане како би обавио малу нужду. Када он то није учинио, олакшао се на задњу десну гуму. То је постао ритуал који су годинама касније понављали и сви други руски космонаути.
Гагарин је при полетању са космодрома Бајконур у Казахстану, узвикнуо своју култну фразу "Пајехали", односно "Идемо", урушивши тако устаљени протокол да приликом лансирања каже "Посадо, полећем". Нормално, њему није било јасно зашто би се обраћао посади, ако је он једини у летелици.
Након обављене мисије, када је "Восток 1" пао назад на Земљу, Гагарин се катапултирао из летелице и безбедно спустио. Место на коме су његове ноге дотакле тло, данас је обележено обелиском високим 12 метара.
"Закорачивши на чврсто тло, видео сам жену и девојку које су стајале крај пегавог телета и које су ме забезекнуто посматрале. Када су виделе мене у свемирском оделу и падобран како се вуче док ходам, почели су да узмичу у страху. Рекао сам им: "не бојте се, ја сам Совјет као и ви, слетео сам из свемира и морам да нађем телефон да позовем Москву", забележио је Гагарин у свом дневнику.
Најпознатији човек 20. века
"Доживео је нешто што нико други није искусио. Осим рекорда брзине и висине које је постигао, такође је искусио царство свемира, микрогравитацију, бестежинско стање – нешто што нико никада није искусио, и још неколико месеци, нико други није доживео", коментарисао је свемирски новинар Гурбир Синг.
Увек насмејани Гагарин из села Клушино (које је касније добило његово име), од оца столара, и мајке млекарице због свог фантастичног достигнућа постао је звезда и најомиљенији лик из Совјетског Савеза.
Сви су желели да га виде, а на листи оних које је упознао била је и славна Италијанка Ђина Лолобриђида.
"Био сам на небу и видео много звезда, али ти си лепша од свих", рекао јој је овај космички шармер.
Због своје популарности, на жалост, у једном тренутку постао је и део атеистичке комунистичке пропаганде. Појавио се тако у једном тренутку плакат на коме је космонаут, испод њега цркве, храмови, па чак и џамија. А у центру, "директно са неба" закључак: "Нема Бога".
С обзиром да се јако млад нашао у центру свих ових збивања, слава му лично није донела ништа добро. Неки кажу да се пропио, и да је у браку са својом Ваљушком почео да има проблеме.
Наводно, каже једна прича, супруга га је једном приликом ухватила у превари, а он је тад искочио кроз прозор и имао једно од својих најнезгоднијих слетања у животу.
Од "Востока" до "мига"
Лет у "Востоку 1" остао је једини Гагаринов лет у свемир. Био је резерва за лет "Сојуза 1", током кога је погинуо космонаут и његов блиски пријатељ Владимир Комаров. Након тога, руководство Совјетског Савеза забранило му је да лети у свемир, страхујући за његову безбедност.
Судбина је удесила да Јуриј Гагарин који је управљао "Востоком 1" погине, и то у својој 34. години, као пилот "мига 15". У званичном закључку истраге пише да је Гагарин авионом извршио оштар маневар, упао у ковитлац и ударио у земљу. У несрећи је погинуо и копилот Владимир Серегин.
То објашњење за рушење Гагариновог "мига" многи ни до дан данас нису прихватили, па се и даље различите приче плету око тог ваздушног инцидента. По једној, његова популарност засметала је тадашњим властима, а друга прича каже да је то било још једно ЦИА замешатељство, а има и оних који нуде једноставнија објашњења - да је узрок пада судар са птицом.
Гагаринов колега космонаут Алексеј Леонов изнео је још једну теорију, да се у тренутку Гагариновог лета, тог 27. марта 1968 на небу појавио један "сухој" који није имао дозволу за летење. Наводно, он је проузроковао несрећу.
Анализа је, пишу поједини медији, показала да Гагарин и Серегин нису осећали страх. У њиховој крви, после смрти наводно није пронађен адреналин. Тако је Јуриј, отац Гаље и Лене, Ваљушкин муж и миљеник света, као и у космос, и у смрт отишао храбро.