Како то често бива у западним медијима, о најсрамотнијим чињеницама се извештава тек када се више не могу сакрити, оцењује Кирил Стрељников у тексту за РТ интернешенел. По правилу, тек тада се, уз бројне ограде, извињења и изговоре, износе непријатна признања.
Ове недеље, Међународни монетарни фонд објавио је извештај у коме се износи закаснели закључак да се економије водећих западних земаља, које представља Г7, непрекидно смањују, док економије БРИКС -а (кога чине Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) не престају да расту.
Закључке ММФ-а су одмах узели на зуб сви водећи западни медији, али је бар једно постало јасно: било каква тријумфална западна предвиђања о БРИКС-у, а посебно о Русији, могу се бацити у смеће.
Западни аналитичари само понављају жеље глобалне дубоке државе
Западни експерти су 2007. објавили извештај у коме се тврди да укупан допринос БРИКС-а светској економији неће бити упоредив са Г7 бар до 2032. године.
Поново западне економске пројекције нису успеле.
Чињеница је да су земље БРИКС-а по доприносу светском економском расту достигле Г7 још 2020. године. У овом тренутку бројке, чак и уколико су њима креативно манипулисали овакви стручњаци, показују да ће БРИКС до 2028. чинити најмање 35 одсто (неки извори кажу и до 40 одсто) светског БДП-а, у поређењу са 27,8 одсто које ће остваривати Г7, наводи Кирил Стрељников.
Западни аналитичари, који само понављају жеље глобалне дубоке државе, упали су у сличну замку у процењивању руских перспектива и утицаја на глобалну економију. Подсетимо, од почетка прошле године, Русији је уведено више санкција него било којој другој земљи у историји, а на Западу су са нестрпљењем чекали да се руска економија претвори у прашину.
Уосталом, њихово самопоуздање је било такво да се неки аналитичари нису ни замарали бројкама. На крају крајева, "бензинска пумпа са матрјошкама" никако није могла да издржи комбиновану економску моћ "просвећеног Запада". Предвиђање је било крајње једноставно: Русија ће убрзо бити неповратно уништена, и то најпре њена економија, а затим и социјална кохезија.
Поређења са економијом која производи тесто и пице
Уобичајено је, већ неколико година, поређење економија Русије и Италије, са лажним тврдњама да економија највеће земље света није ништа већа од економије земље која производи тестенину и пице. Све је било засновано на поједностављеним мерењима која не узимају у обзир курсне разлике и прецењују услужни сектор, заснован на дуговима.
Међутим, нешто је пошло наопако, и на запрепашћење западних прогностичара Русија не само да није поклекла, већ је одбила да се повинује њиховој вољи. Поново је потврђена позиција земље као глобалне енергетске суперсиле и додата јој је титула глобалне прехрамбене суперсиле.
Прогностичари су почели да упоређују своје прорачуне и дошли су до закључка да су погрешно рачунали, наводи Стрељников.
Као резултат тога, недавно је угледни амерички "Нешенел интерест" објавио чланак у коме се износи закључак да поређење економија Русије и Италије одаје очигледну неспособност западних стручњака. Укратко, корени те неспособности леже у методологији поређења економија према номиналном БДП-у, који чини укупна вредност свих добара и услуга произведених у земљи током неког периода.
Заиста, према подацима Светске банке, номинални БДП Русије у 2013. био је око 2,29 билиона долара, а италијански око 2,14 билиона долара.
Русија, кључна за снабдевање света виталним ресурсима
Међутим, према аутору, сам приступ је био суштински погрешан: ни девизни курс, ни паритет куповне моћи (ППП) нису прилагођени животном стандарду и продуктивности рада, богатству по глави становника и, што је још важније, доступности кључних материјалних ресурса и роба, за разлику од средстава која се налазе само на папиру, као што је, на пример, вредност глобалних брендова.
Уз ову корекцију, реални БДП Русије је упоредив са немачким (Немечка је једна од десет економски најразвијенијих земаља на свету): 4,81 билиона долара за Русију, наспрам 4,85 билиона долара за Немачку у 2021. години.
Ипак, чак ни тако софистициране калкулације не одражавају стварно стање. У време кризе, производња физичких добара је на првом месту, а овде је руска привреда не само јача од немачке, већ је више него двоструко јача од француске.
Свему томе треба додати и кључну улогу Русије у снабдевању света енергијом, виталним природним ресурсима и храном (да не помињемо њен утицај на глобалну безбедност). Нису потребни закључци најпаметнијих светских аналитичара да би се разумело право место Русије у свету.
Не тако давно, Међународни монетарни фонд је прогнозирао економски раст Русије од 0,3 одсто за 2023. години. Можда би требало да се захвалимо "стручњацима" и да ову прогнозу пошаљемо на исто место као и све остале.
У међувремену, како закључује Стрељников, боље је да Русија побеђује у стварном свету него на папиру.