Јермаков: Све већи ризици за сукоб две нуклеарне силе

Директор руског Одељења за неширење и контролу наоружања каже да судбина споразума СТАРТ о смањењу стратешког нуклеарног наоружања може бити унапред одређена ако САД наставе да следе садашњи курс

Ризици за директну војну конфронтацију између две нуклеарне силе - Русије и Сједињених Држава - стално расту, оценио је директор Одељења за неширење и контролу наоружања Министарства спољних послова Русије Владимир Јермаков. 

Он је за ТАСС рекао да је, ако САД наставе да следе садашњи курс конфронтације са Русијом, судбина споразума СТАРТ о смањењу стратешког нуклеарног наоружања, може бити унапред одређена.

"Ако се догађаји буду развијали по најгорем сценарију, односно ако Вашингтон доведе ситуацију до војног сукоба две највеће нуклеарне силе, биће неопходно бринути, не о спасавању СТАРТ-а, већ о судбини целог света", истакао је Јермаков. 

Он је рекао да Москва стално указује на опасност од деловања САД и НАТО и шаље, како је навео, отрежњујуће сигнале Западу о неопходности да се спречи катастрофа.  Јермаков је казао да Запад "и даље остаје глув на апеле" Русије и, према његовим речима, чак их "злонамерно искривљује у пропагандне сврхе".

Русија би могла да се повуче из мораторијума на распоређивање ракета средњег и краћег домета

Јермаков је навео да би Русија, због деловања САД, могла да се повуче из мораторијума на размештање копнених ракета средњег и мањег домета. 

"Спремност Русије да настави да се придржава једностраног мораторијума на размештање копнених ракета средњег и краћег домета у одређеним регионима ће у основи зависити од специфичних параметара њиховог домета. Али чак и сада са уверењем можемо да кажемо да дестабилизујући амерички војни програми и њихови савезници чине наш мораторијум све крхкијим – и у азијско-пацифичком региону и у Европи", додао је.

Он је додао да што се тиче ракетног наоружања америчке производње, способног да се појави у азијско-пацифичком региону, укључујући и територију Јапана, њихове карактеристике брзине су далеко од јединог критеријума, по коме ће се оцењивати таква распоређивања и да домет ракетних система није ништа мање важан.

Подсетимо, Сједињене Државе су суспендовале своје обавезе према Споразуму о нуклеарним снагама средњег домета (ИНФ) 2. фебруара 2019. године, на основу наводног кршења споразума од стране Русије. Вашингтон је то први пут објавио у јулу 2014. Према америчкој администрацији, Руска Федерација је прекршила споразум стварањем ракете 9М729. Москва је демантовала ове оптужбе, супротстављајући се, на пример, елементима америчког противракетног одбрамбеног система у Европи.

У септембру 2019. године, руски председник Владимир Путин је упутио лидерима неколико земаља, укључујући чланице НАТО-а, предлог да се уведе мораторијум на распоређивање ИНФ-а у Европи и другим регионима. САД су касније ефективно одбиле ову иницијативу.