Први мај је празник рада који се под различитим називима слави у многим државама 1. маја, или првог понедељка у мају. У Совјетском Савезу је Први мај био празник радника који су, према Лењину, славили "своје буђење за светлост и знање, своје уједињење у један братски савез за борбу против сваког угњетавања, за социјалистичку структуру друштва".
Прво се 1. мај звао "Међународни дан", касније, седамдесетих година прошлог века, добио је назив "Међународни дан радника", што је касније сведено на "Празник рада", а од 1992. године 1.мај се званично зове "Празник пролећа и рада".
Међутим, у данашњој Русији празник је изгубио првобитни политички карактер. Према проценама већина медија и испитивања јавног мњења, за већину грађана земље Први мај је само нерадни дан и разлог да се оде на роштиљање, као и почетак баштенске сезоне.
Наши преци су 1. мај повезивали са буђењем природе и почетком пољопривредних радова. На овај дан су се обављали ритуали како би земља дала богату жетву.
Историја 1. маја
Догађаји који су се одиграли у Чикагу у 19. веку променили су традицију обележавања 1. маја. Првог маја 1886. празник добија политичку конотацију – од овог датума почиње историја борбе за равноправност и хумане услове рада. Радници Чикага окупили су се да траже окончање експлоатације дечијег рада и успостављање осмочасовног радног дана уместо 12-15 сати, као и повећање плата. Штрајкови су захватили многе градове - укључујући Њујорк, Детроит и били су праћени сукобима са полицијом.
Након тога Париски конгрес Друге интернационале одлучио је да одржи годишње демонстрације рада 1. маја. Почев од 1890. године Први мај постаје официјални празник у многим државама. Овај празник у Русији први пут се слави 1891. године - марксиста Михаил Брусњев је у Санкт Петербургу организовао прве демонстрације, али празник постаје званичан тек након Октобарске револуције и 1918. године.
У ери "развијеног социјализма" у СССР-у, првомајске манифестације су имале политички контекст. Тог дана радни народ СССР-а "изражава своју солидарност са револуционарном борбом радних људи капиталистичких земаља, са народноослободилачким покретом, изражава своју одлучност да све своје снаге дају борби за мира, за изградњу комунистичког друштва".
Први мај у СССР-у је био прави спектакл. Организоване колоне радника шетале су централним улицама градова свих република и села уз маршеве, музику и политичке пароле које су одјекивале са звучника, и трибина, обично постављених у близини административних зграда. Окупљене су поздрављали лидери Комунистичке партије СССР-а и владини званичници. Главне манифестације у земљи одржавале су се сваке године на Црвеном тргу у Москви, а почев од 1956. године почеле су да је преносе централне телевизијске станице.
Седамдесетих година прошлог века прослава је добила нови назив: први дани маја постали су "Дани међународне солидарности радника". А 1990. године последњи пут су одржане званичне манифестације у част Првог маја. Врховни савет Руске Федерације је 1992. године одлучио да овај датум преименује у "Празник пролећа и рада".
Од 2004. године унете су измене и допуне Закона о раду Руске Федерације, према којима је празнику пролећа и рада остао један дан - 1. мај, а други дан у месецу је постао обичан радни дан.
Данас Први мај нема политичку позадину, међутим, политичке и синдикалне организације, као и друштвени покрети, организују првомајске акције, митинге, приређују разноразне скупове и концерте. Овакви догађаји симболизују јединство народа и борбу за радну и социјалну правду. Али већина грађана Русије овај дан сматра празником само због тога што је тај дан нерадан. Уколико време дозволи, многи људи иду на роштиљање, а најхрабрији спремају купаће костиме и отварају сезону купања.
Такође крајем априла и почетком маја почиње сезона викендица. У Русији многи имају кућице ван града, у којима проводе викенде и празнике. Мај је генерално омиљени месец у Русији баш због дугих празника. Ове године званично нерадни дани су први, шести, седми, осми и девети мај. Зато не треба да чуди што многи узму одмор или слободне дане и споје Празник пролећа и рада са Даном Победе. Сложићете се, није лоша идеја да скоро пола месеца буду нерадни.
Са Првим мајем су повезана и многа сујеверја. Најпопуларнија су:
- какво ће време бити 1. маја, такво ће бити и крајем месеца
- ако је до тада процветала трешња, време је да се сади кромпир
- ако је процветала јоха, онда је време да се сеје хељда.
- ако видите кукавицу да седи сувом дрвету, то значи да ће се мразеви вратити
Првог маја 2023. године неће бити пуно манифестација из безбедносних разлога, узимајући у обзир Специјалну војну операцију. То значи да ће још више људи "побећи" из града, а мирис роштиља ће се осећати са свих страна. И тако све до 9. маја и величанствене параде на Црвеном тргу у част Дана Победе.