Руски писац Захар Прилепин нашао се на мети Кијева зато што је "најбољи ратник на информативном фронту кога има Русија", примећује РТ интернешенел.
Прилепин је постао мета кијевске хунте у суботу, када је у експлозији ауто-бомбе убијен његов возач и пријатељ, а сам писац тешко рањен. Осумњичени за атентат је ускоро приведен. После је признао да је радио по налогу украјинских специјалних служби. Ко је Захар Прилепин и зашто га је Кијев сматрао тако важном метом?
Име Захара Прилепина добро је познато у Русији. Он је, пре свега, писац, аутор веома читаних романа и збирки прича, као што су "Осмица", "Сањка", "Ципеле пуне вруће вотке", "Грех", "Патологија", "Црни мајмун", "Није туђи рат", "Седам живота", "Јесењин", "Ополченска романса", "Неки неће доспети у пакао", "Писма из Донбаса"…
Други ДАЕШ у срцу Европе
Прилепину није непознат гнев кијевске хунте. Он је још 2014. године, подсећа РТ, путовао у Донбас као ратни извештач. Познат је по својој подршци народним милицијама у Донбасу. Између 2016. и 2018. био је заменик команданта јединице специјалних снага Донбаса и саветник покојног председника Доњецке Народне Републике Александра Захарченка, који је убијен у експлозији бомбе у Доњецку 2018.
Прилепиново име се може наћи и на сајту "Миротворец", који представља "озлоглашену украјинску онлајн базу података са списком 'непријатеља Украјин', коју подржавају и промовишу званичници украјинског Министарства унутрашњих послова."
Ова "база података" укључује, између осталог, и личне податке о Прилепину, његову адресу и датум рођења. Овде се помињу и "злочини" овог писца, попут "саучесништва у тероризму", "илегалног преласка државне границе Украјине" и "шверца робе". Сајт "Миротворец" га, наравно, назива и "руским плаћеником".
Према досијеу украјинске службе безбедности, пише РТ, Прилепин се терети и за "учествовање у активностима терористичке организације" и "финансирање тероризма".
Овакве оптужбе повлаче велике затворске казне, али су кијевске службе преферирале "директнији приступ" - напад помоћу ауто-бомбе у области Нижњег Новгорода. "Експлозија је била довољно велика да Прилепинов ауто расцепи на пола и да за собом остави огроман кратер."
Овакав "директни приступ" је кијевској хунти прешао у навику. Како примећује Ана Долгарјева, песникиња и војни дописник, која познаје Прилепина од 2016. године: "Сви познати теренски команданти Донбаса нису погинули у борби већ у терористичким нападима. Украјина је сада прешла на терористичке методе ратовања, делујући као нека врста другог ДАЕШ-а, који се настанио у срцу Европе."
Писма из Донбаса
Прилепинова књига "Писма из Донбаса" настала је на лицу места, у побуњеном Донбасу. Она описује догађаје и људе, "обичне људе", онако како их је видео и доживео писац, а један од њих је и славни "ополченац" Моторола, командант батаљона "Спарта", који је касније такође убијен.
У овој књизи Прилепина можемо прочитати следеће: "Седео сам за столом где су људи спокојно говорили о љубави према Украјини, па и туговали за њом и за неуспелим, сада већ неостварљивим јединством; реакција на то била је потпуно мирна." И такође: "Украјина није ни за шта крива".
Нису, нити могу да буду криви, ни Украјинци, барем не они који нису учествовали у погрому на "Москаље" и нису скакали и вриштали: "Нормалне Украјинце и нормалне Русе овде (у Донбасу) нико не окривљује."
Реч је о привремено поремећеним односима два братска народа, или два дела једног те истог народа. И зато нема никаквог развода са Украјином. Време ништака и хуља неће трајати довека.
Дотле, "чудаци скачу, лудаци зигују, а одеска интелигенција је делимично остала без памети и изгубила нагон за опстанак." Они који су се изненада "преселили са Московског проспекта на Бандерин проспект сада ћуте." Интелигенцији, уосталом, храброст никада није била јача страна.
Трагедија која је почела у Југославији 1999.
Ко је онда одговоран за рат у Украјини, ко га је тако дуго и упорно припремао и зашто? У таквим околностима није тешко потпалити и помоћи избијање рата са стране. У џепове нацистичких бојовника слиле су се реке новца, са Запада и од домаћих олигарха.
На фронтове су пристигли и специјалци и војни саветници из САД, као и плаћеници из читавог света. Фашизам у Украјини није само предмет манипулације моћника из земље и иностранства. Још много пре "Мајдана", он је већ "стекао сопствену динамику", примећује Прилепин, престајући да буде контролисан и управљан туђом руком. Отуда је "долазак фашиста на власт", годинама пре кијевског пуча, био само питање времена.
Прилепин је 2009. године написао антиутопију у којој се Украјина распада на два дела, а у земљи започиње грађански рат. Рат у Украјини могао је да се предвиди.
"Трагедија руско-украјинских односа није почела 2014. године." Припремала се много пре, готово у потаји. Ова трагедија је "почела 1999. у Југославији или 1991. у Русији. Ово што се данас дешава у Украјини", писао је Прилепин, "последица је низа издајстава која морају бити исправљена."
Ово се већ дешавало са нама
Из записа Прилепина о Украјини и побуњеном Донбасу провејава једно основно осећање и дубоко убеђење писца: "Ово се већ дешавало са нама! Ово нам није први пут!" Постоје јасне историјске паралеле са многим догађајима, из ближе и даље прошлости.
У књизи "Није туђи рат" Прилепин примећује: "Испоставило се да су најразноврснији догађаји из великоруске и малоруске историје директно повезани са садашњим дешавањима, па чак и да су се догодили пре сто, двеста или хиљаду година." И да је све већ описано у делима класика велике руске књижевности, у њиховим погледима и судовима о тадашњим "текућим догађајима."
Зато из светих речи велике руске књижевности, па и из дела самог Прилепина, избија мир: онај "мир у души с којим живимо усред земаљског света." Та осећања су наследили и Пушкин и Толстој, и Блок и Јесењин.
Руска књижевност, и то на задивљујући начин, показује оно што се данас дешава. Показују се чак и иста лица, "она која су нам позната из наше тако младе, а тако старе историје: Војници, праведници, бунтовници, издајници, мученици, велможе, јуродиви."
Разоткрива се прошлост, садашњост и будућност, пошто је историја круг у коме можда нема прогреса, али ипак није слепа улица.