Русија је у више наврата, готово три деценије, покушавала да приволи земље потписнице Споразума о конвенционалним оружаним снагама (ЦФЕ) у Европи да споразум ратификују и поштују, будући да до тога није дошло - Москва је одлучила да из споразума иступи.
Западне земље су таласима придруживања НАТО почеле да нарушавају овај уговор још 1999. године, када су се Алијанси такозваним "четвртим проширењем" придружиле Мађарска, Пољска и Чешка.
Након овога, још грубље кршење споразума и ширење НАТО-а према руским границама десило се 2004. године, када се одиграо још један талас ширења НАТО-а, укључујући балтичке земље.
Као и са већином међународних уговора које су западне земље потписивале са Русијом, нпр. СТАРТ (Уговор о смањењу стратешког офанзивног наоружања), некако се увек испостављало да је Москва "лош полицајац" који уговоре суспендује, иако је Русија годинама пре суспензије и иступања из споразума на све начине покушавала да приволи Запад да поштује уговоре.
Као резултат тога, збир националних квота земаља НАТО-а значајно је премашио групне границе утврђене важећим ЦФЕ уговором за свих пет оружаних група.
Нарушени принципи
Професор Међународне безбедности на ФПН-у у Бањалуци Милош Шолаја каже за РТ Балкан да је нарушен један од основних принципа ОЕБС-а (Организација за европску безбедност и сарадњу).
"Нарушени су темељни принципи ОЕБС-а (у време када је то настало КЕБС-а), и завршног Хелсиншког акта (прим. аут. Хелсиншким договором је призната неповредивост граница након Другог светског рата у Европи), који је практично био испровоциран једностраним поступцима западних земаља", указује Шолаја.
Алијанса је, још пре готово две деценије, прекорачила дозвољене границе за конвенционалне оружане снаге од 5.992 борбена тенка, 9.882 борбена оклопна возила, 5.111 артиљеријских јединица, 1.497 борбених авиона и 531 борбени хеликоптер! И то упркос чињеници да Русија, према уговору, има право на само 1.300 тенкова, 2.140 оклопних возила и 1.680 артиљеријских оруђа на својој европској територији.
Поред тога, балтичке земље и Словачка, које нису учествовале у ЦФЕ уговору, блокирале су руске посматраче ради инспекције и нису биле формално обавезне да испуне обавезе из уговора. Тако су балтичке земље које су ушле у НАТО биле и остале "сива зона" у погледу контроле наоружања.
Приступање Бугарске, Мађарске, Пољске, Румуније, Словачке и Чешке у НАТО није утицало на ревизију "групних" ограничења актуелног ЦФЕ уговора. Истовремено, Сједињене Државе, које такође нису ратификовале Споразум о прилагођавању, распоредиле су своје војне базе у Румунији и Бугарској.
Нови поредак
Због свега овога, 2007. године суспендован је споразум, чиме је Москва још једном покушала да утиче на земље чланице НАТО, које су потписале, да споразум ратификују и поштују. Међутим, до тога, нажалост, није дошло.
"Знамо да је још од 2007. Русија имала примедбе да се све друге земље потписнице не придржавају тог споразума, а да се Русија и неке друге државе које су ратификовале споразум тога придржавају. Шта то сада значи? Па, значи да ће сада кренути једна нова 'трка' у конвенционалном наоружању. Чињеница је да се много тог наоружања из западних земаља шаље Украјини и да то додатно нарушава већ нарушен споразум, тако да је уговор од почетка конфликта у Украјини изгубио било какав смисао", наводи Шолаја и додаје:
"С обзиром на улогу НАТО-а, САД и европских земаља у сукобу у Украјини, сада се тражи нова безбедносна платформа која ће бити другачија, у условима новог међународног поретка. Нови поредак значиће вероватно повратак суверене државе, без обзира на њену величину, тражиће се нова 'преслагања моћи'", закључује Шолаја.
Према последњим информацијама, лидер Либерално-демократске партије и шеф комитета Думе за међународне послове Леонид Слуцки рекао је да би нацрт о отказивању ЦФЕ уговора могао бити поднет Државној думи већ данас или сутра, 11. маја.
"Нацрт о отказивању ЦФЕ уговора може бити поднет данас или сутра. Повлачење из ЦФЕ Уговора је прави корак за осигурање одбране и безбедности", рекао је Слуцки новинарима, додајући да би се "нацрт о отказивању ЦФЕ уговора могао разматрати на пленарној седници у уторак, 16. маја у Државној думи".