Поморске базе на Криму дају Русији супериорност у Црном мору, што приморава земље НАТО-а да повећају своје присуство у региону, пише колумниста Марк Галеоти у чланку за "Спектејтор", истичући да без обзира на то што је фокус у украјинском сукобу на копненим биткама, дешавања на мору имају далеко шире импликације.
"Политичка будућност Крима је сложено питање. Али све док буде, не само руско, већ и снажно милитаризовано, Црно море ће бити подложно вољи Москве и њеним могућностима да прети и забрањује", констатује Галеоти.
То је, све , како он објашњава, разлог зашто су још пре почетка специјалне војне операције, Краљевска морнарица, али и друге флоте у оквиру НАТО-а, покренуле такозване "Операције слободне пловидбе".
"Неоспоравање тога што су Руси зграбили море, имплицитно би значило да се то прихвата. Ово не само да би Црно море приближило томе да постане руско језеро, већ би могло додатно да охрабри и Пекинг у његовим напорима да затражи више од Јужног кинеског мора, опет у супротности са међународним правом", страхује Галеоти.
Он истиче и да рат у Црном мору генерише нестабилност на глобалним тржиштима робе и глад у сиромашним деловима света.
"Ово наглашава сложену природу поморске безбедности у модерном добу. Руски бродови и мини-подморнице наводно мапирају и европске каблове за струју и интернет и гасоводе, са циљем да их потенцијално саботирају. Кина распоређује своје такозване 'плаве људе', односно поморску милицију, обалску стражу, па чак и наоружане рибарске чамце, да блокира америчке ратне бродове, а ове године чак и истера бродове Маниле из Западног Филипинског мора усред још једног 'поморског захвата'", пише овај аутор.