Лавров: Мински споразуми су били последњи покушај дипломатије
Нећемо се више ослањати на Запад као на партнера, који има бар некакве капацитете за договор, оценио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров у интервјуу за телевизију "Царград", рекавши да ће Москва, уместо тога, своју пажњу преусмерити на остатак света који жели да настави сарадњу са њом.
Када бисмо видели да Запад заиста има некакве озбиљне предлоге који би водили озбиљним разговорима, ми бисмо одговорили, каже министар и додаје да таквих сигнала сада нема.
Према његовим речима, на Западу "више нема праве дипломатије". Како је казао, она је последњи пут "виђена" 2014. и 2015. када су потписани Мински споразуми, али чак ни тада то није била права дипломатија, већ, како је оценио, "дипломатија лажи". Бивши председник Француске Франсоа Оланд, украјински председник Петар Порошенко и бивша немачка канцеларка Ангела Меркел недавно су признали да никада нису ни планирали да спроведу у дело све одредбе потписаних споразума који је требало да стабилизују ситуацију.
Нико од оних који су потписали документа пре осам година, осим руског председника Владимира Путина, није планирао да се држи договора, истиче Лавров, додајући да, како се чини, на Западу не схватају ни новонасталу геополитичку реалност, јер међу њима неки и даље позивају Русију да се врати на границе од 1991. године, да преда Крим и препусти руски народ тортури кијевског режима.
"Периодично поједини политиколози који имају везе у престоницама земаља НАТО-а (у Вашингтону и Бриселу) својим политичким каналима шаљу сигнале да 'треба све ово да завршимо', треба да се вратимо у границе из 1991. године и да 'Крим није наш'. Да ли је то дипломатија? Прво, то су ултиматуми и уцене. Друго, то је потпуно неразумевање наше позиције, нашег народа и реалности на терену".
Дипломатија западних колега огледа се у поткупљивању, претњама и приморавању других земаља да следе њихову политику, али све то указује да Запад, заправо, "није сигуран у исправност" своје агенде, јер ако су у праву, зашто би морали да прете и користе се грубим тактикама, закључио је Лавров.
Украјину можда чека авганистански сценарио
Коментаришући како види да би се ситуација у Украјини могла завршити, Лавров је рекао да није искључено да Украјину чека авганистански сценарио.
"Сједињене Америчке Државе напустиле су авганистанско руководство на које су се ослањале током своје двадесетогодишње окупације те земље, која никоме није донела ништа осим пропасти, тероризма и трговине дрогом. Надам се да савремени политичари обраћају пажњу на историју и на то како се развијају односи са хегемоном, који жели да се као такав наметне свима".
Европа потпуно изгубила самосталност, Макрон осећа да је вазал САД-а
Он је истакао и да је данашња Европа потпуно изгубила своју самосталност, да је потчињена НАТО-у, што је потврдила и потписивањем Заједничке декларације о сарадњи ЕУ и НАТО-а. Овим документом ЕУ је јасно показано њено место у свету, без обзира шта говоре председник Француске Емануел Макрон или шеф европске дипломатије Жозеп Борељ, и још више је учвршћена доминација Алијансе, која у свему слуша Вашингтон, каже министар.
Американци ће одлучити када и како да искористе ЕУ и да то буде у њиховом интересу, рекао је Лавров, наводећи као пример и то да су санкцијама против Москве данас, заправо, највише погођени Украјинци, а онда и обични Европљани, пре свега због трошења њиховог државног буџета и тога што су приморани да испоручују Кијеву своје наоружање, као и због деиндустријализације Уније која иде огромном брзином.
Свему томе допринеле су САД и тога су свесни и у ЕУ. У августу прошле године министар економије Француске рекао је да је због санкција против Москве цена енергије за европски бизнис сектор четири пута већа него што је то случај у САД. Ако се на то све дода чињеница да европске компаније све више одлазе преко океана и узме у обзир амерички Закон о смањењу инфлације, види се да се ЕУ данас налази у потчињеном положају у односу на Америку, примећује Лавров.
Свега је свестан и француски председник који из сопствене беспомоћности пред Вашингтоном говори о некаквој "стратешкој аутономији Европске уније". "Он се осећа као вазал Сједињених Америчких Држава и није му пријатног због тога", закључује министар.
Кина је наш главни трговински партнер, односи са Пекингом пуни поверења
Ипак, Лавров подсећа да осим Запада постоји и други део света и да Русија активно развија односе са, на пример, Кином, која је њен главни трговински партнер.
"Од 2001. године, почели смо да развијамо односе пре свега са Кином, Индијом и земљама Асоцијације нација југоисточне Азије. Обим сарадње са Кином достиже рекордне бројке и сматрам да треба да наставимо да се придржавамо овог политичког курса. Кина је наш највећи трговински партнер" и сарадња са Пекингом у великој мери превазилази трговинску сарадњу са свим осталим земљама, објаснио је Лавров.
"Кина је главни трговински партнер за 140 земаља од скоро 200 земаља света. То је једна моћна земља, која се брзо развија и која има стратешке циљеве, које доследно остварује. Не видимо да нам никаква претња долази од Кине. Наши односи су блиски и од поверења на свим нивоима", закључио је министар.
