Ситуација између Јерменије и Азербејџана, упркос неким нерешеним питањима, приближава се решењу, рекао је председник Русије Владимир Путин на састанку у трилатералном формату са председником Азербејџана Илхамом Алијевим и јерменским премијером Николом Пашињаном.
"Има још нерешених питања, али, по мом мишљењу – а о томе сам разговарао са колегама из Азербејџана и са колегама из Јерменије – она су чисто техничке природе", рекао је он.
Разговор ће, према Путиновим речима, да буде добар увод у практично решавање питања за у вези са ситуацијом у Карабаху.
Управо у трилатералном формату је много постигнуто у јесен 2020. године, казао је он и подсетио да су тада стране прекинуле сукоб, а затим почеле рад на деблокади економских и транспортних комуникација, као и на разграничењу.
Председник Русије је напоменуо и да Алијев и Пашињан сматрају да су сви проблеми у овој ситуацији премостиви. Истакао је да се, упркос потешкоћама, ситуација развија у правцу смиривања сукоба.
Јерменски премијер је почетком недеље поручио да је његова земља спремна да призна Нагорно-Карабах као део суседног Азербејџана, уколико власти у Бакуу гарантују безбедност и права локалног становништва, које претежно чине етнички Јермени.
Конфликт у Карабаху је почео фебруара 1988. године, када је Нагорно-Карабашка аутономна област објавила своје отцепљење од Азербејџанске ССР. Као резултат оружаног сукоба који је трајао од 1992. до 1994. године, Азербејџан је изгубио контролу над Нагорно-Карабахом и седам суседних региона. Након тога, сукоб је ескалирао више пута.
У другом рату који је избио 2020. године, посредовала је Москва и распоредила 2.000 припадника мировних снага у региону.
Договорили су се да потпуно прекину ватру, да размене заробљенике и тела мртвих, а поред тога, региони Келбаџара и Лачина, као и део региона Агдам, припали су Бакуу. Руске мировне снаге су стациониране у региону, и код Лачинског коридора.
Од прошле године Јерменија и Азербејџан, уз посредовање Русије, САД и ЕУ, почели да разговарају о будућем мировном споразуму.