Од мржње до љубави: Осам разлога који су помирили Русију и Турску
Русија и Турска сукобиле су се током историје у дванаест ратова, али данас имају доста тога заједничког и сарађују у различитим областима, истиче доктор политичких наука и професор Дипломатске академије Министарства иностраних послова Руске Федерације Владимир Аватков.
У ауторском тексту објављеном за "РТ интернешнел", он наводи да постоји најмање осам разлога који су две земље превели путем од мржње до љубави, и и једну и тругу навеле да се приближе "заклетом непријатељу".
Туризам
Аватков пише да је главна област билатералне сарадње двеју земаља одувек био туризам, а њихов добар однос у тој сфери, илуструје импресивним бројкама.
"Само у 2021. години Турска је била одредиште за 24,6 одсто свих страних путовања руских туриста, а према туристичким агенцијама, била је и дестинација за 60 осто пакет аранжмана у Русији", наводи професор Дипломатске академије, подсећајући да је Турска сада и транзитно чвориште за летове које Русе воде ка Европи, будући да им је због санкција, већина европских земаља доступна само преко Турске.
У 2022. години, наводи се, удео транзитних летова кроз Турску износио је 59 одсто, а очекује се да ће цифра током ове године додатно расти.
Енергетска сарадња
У односима двеју земаља тренутно је у фокусу партнерство у енергетском сектору.
У Турској раде већ два руска гасовода, односно Плави и Турски ток, а нова иницијатива Владимира Путина јесте да Турска постане енергетски центар, који би Москви помогао да повећа извоз. Био би то, не само простор за снабдевање енергијом, већ и непристрасан центар за регулацију цена гаса.
"Што се тиче гасне сарадње између две земље, пре него што су откривена нова налазишта у Турској, Русија је покривала до 60 одсто националне потрошње природног гаса, снабдевајући је са око 27 милијарди кубних метара годишње", истиче Аватков.
Он подсећа да две земље сарађују и у области производње електричне енергије те да је отворена нуклеарна електрана Акују, што је пројекат у коме је Русија одговорна за снабдевање горивом, док се Турска обавезала на продају и дистрибуцију произведене електричне енергије.
Да удружени добро раде, показује и чињеница да су лидери две земље разговарали и о могућности изградње друге нуклеарне електране у граду Синоп на Црном мору.
Грађевински сектор
Турске грађевинске компаније имају посебно место на руском тржишту услуга и у овој земљи их ради око стотину.
Министарство за економски развој саопштило је да је са турским компанијама у Русији остварено око 2.000 пројеката укупне вредности више од 70 милијарди долара.
Турске грађевинске компаније биле су укључене у велике руске пројекте уочи Зимских олимпијских игара 2014. и Светског првенства 2018. и у великој мери су биле одговорне за развој спортске инфраструктуре у Сочију.
Индустрија
И Русија и Турска, како оцењује професор Аватков, доживљавају индустријску трансформацију, развијајући сопствену производњу и смањујући зависност од иностраног увоза.
Русију су на такву политику охрабриле вишеструке међународне санкције, док је у Турској овај пут изабрала владајућа партија у покушају да смањи потребу нације да се ослања на спољне играче.
"Русија је увек била и остаје поуздан и доследан трговински партнер Турске, увозећи велике количине турског текстила. У 2022. Турска је била међу првих пет добављача текстила у Русији. У 2022. турски увоз руских хемикалија порастао је за 62 одсто, а увоз дрвне грађе и дрвета за 134 процента. Укупно, индустријска роба чинила је око 20 одсто руског увоза Турске те године", наводи се у ауторском тексту на "РТ интернешнел".
Трговина
Низ пакета санкција које је Запад увео Русији, Турску је промовисао у главну трговачку платформу за руски паралелни увоз.
Ово је значајно подстакло трговину између двеју земаља, па је у поређењу са 2021. годином прошле године забележено повећање обима руско-турске трговине од 19,5 одсто, повећање руског извоза у Турску од 17,6 одсто, и повећање руског увоза из те земље за 24 процента.
У првом кварталу 2023. забележен је раст руског увоза из Турске у монетарном смислу од 62,8 одсто на годишњем нивоу због повећане куповине семена сунцокрета и свежих производа.
Прошле године Руси су највише увозили свеже и сушене мандарине, смрзнуту рибу, брескве, грожђе и остало цитрусно воће.
Инвестиције
Москва је потписала приличан број уговора са турским предузећима, а укупан износ турских инвестиција у Русији порастао је 400 одсто у протекле четири године.
Русија остаје не само један од кључних трговинских партнера за Турску, већ, како констатује Аватков, и атрактивно тржиште за капиталне инвестиције.
Он подсећа да су турски инвеститори 2022. године покренули две нове производне локације у Русији, односно производни погон за санитарне и хигијенске производе и фабрику трикотаже. Руска предузећа такође проширују своје присуство у Турској, где су покренула велики број пројеката за производњу метала и монтажу аутомобила.
Образовање
Руски образовни систем пролази кроз озбиљну трансформацију још од 2016, а како истиче Аватков, генерално му недостаје активна и плодна компонента студентска и факултетска размена. Осим подстицања програма тих размена, Русија ради и на оптимизацији услова за заједничке програме студија.
Руско Министарство просвете и науке развија низ заједничких образовних програма за нуклеарну индустрију.
Култура
Година руске културе и туризма у Турској и турске културе и туризма у Русији била је 2019. година. Тада су министарства културе двеју земаља организовала низ уметничких изложби, као и уметничких и занатских догађаја. Земље су такође размениле неке од својих најпопуларнијих позоришних и биоскопских продукција, које су, како Аватков оцењује, без сумње моћан инструмент "меке моћи" посебно популаран и утицајан у Турској.
"И Москва и Анкара су посвећене промовисању свог културног наслеђа и развоју билатералних односа, посебно у сфери туризма. На крају крајева, односе између два народа дефинишу односи између појединаца, а стицање аутентичног искуства о култури и традицији друге земље је најбољи начин да се створи трајна веза", оценио је професор Дипломатске академије Министарства иностраних послова Руске Федерације