Кијев наставља да гранатира цивиле и стамбена насеља јер добија све више далекометног оружја са Запада, зато ће Москва морати да помери своју војну инфраструктуру на безбедну удаљеност, рекао је Дмитриј Песков.
Портпарол Кремља је на овај начин објаснио речи руског лидера Владимира Путина о могућем стварању "безбедносне зоне" у Украјини.
"Како би се осигурала безбедност, с обзиром на то да кијевски режим добија све моћније оружје са све већим дометом, мораћемо да померимо војну инфраструктуру и формирамо сигурну зону", објаснио је Песков.
Дан раније Путин је рекао да би Руска Федерација, у случају наставка гранатирања њених региона, могла да размотри стварање "зоне безбедности" на територији Украјине.
Руска Федерација прати све изјаве поводом терористичког напада на Северни ток, верзије заслужују пажњу, али не искључује могућност да је у питању покушај одвраћања пажње од правих криваца, нагласио је Песков.
"Најпажљивије бележимо разна цурења и информације које се ту и тамо појављују у медијском простору. Сваку верзију која заслужује пажњу. Не искључујемо могућност да су све ове информације убачене намерно да би се скренула пажња са правих поручиоца овог терористичког чина против међународне критичне инфраструктуре", рекао је Песков.
Крим је саставни део Русије
Крим је саставни део Русије, нису разматрани никакви споразуми о наводном закупу полуострва са Украјином, казао је Песков.
"Не, то није тако. Крим је саставни део Русије, то је руски регион", одговорио је Песков на питање да ли је заиста разматрана таква могућност.
Претходно је председник Белорусије Александар Лукашенко изјавио да му је руски председник Владимир Путин показао предлог истанбулског споразума између Москве и Кијева који је, наводно, садржао део о закупу Крима.
Крим је поново постао руски регион након референдума одржаног у марту 2014. године, након државног удара у Украјини. За поновно уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Крима и 95,6 одсто становника Севастопоља.
Добра воља Русије неће трајати довека
Гестови добре воље у вези са споразумом о житу које је Русија показала не могу бити бесконачни, за сада нема напретка у имплементацији неостваривог дела споразума, казао је Песков.
"Русија је више пута показала гест добре воље. Показали смо крајње одговоран приступ. Али, нажалост, у недостатку реципроцитета и у одсуству жеље колективног Запада да испуни део договора који се тиче Русије, наша добра воља и политичка воља не могу да трају довека", објаснио је.
Како је јуче објаснио председник земље, Русија до сада још није изашла из споразума искључиво због пријатељских веза са земљама Африке и Јужне Америке које зависе од украјинског жита.
Иницијатива за црноморско жито, коју су 22. јула 2022. године потписали представници Русије, Турске, Украјине и УН, подразумева извоз украјинског жита, хране и ђубрива преко Црног мора из три луке, укључујући Одесу. Координацију саобраћаја пловила води Заједнички координациони центар у Истанбулу.
Међу захтевима Русије, који до сада нису испуњени, су и наставак извоза амонијака преко гасовода до украјинске луке Пивдењи и поновно повезивање Руске пољопривредне банке са СВИФТ међународним платним системом.