Беспилотна летелица "сиријус": Новитет руске војне индустрије

Беспилотне летелице "сиријус", познате и под називом "иноходец-РУ", дизајнирала је и производи компанија "Кронштадт". Ради се о савременијој и напреднијој варијанти беспосадног ваздухоплова "орион" ("иноходец") и припада истоименој породици летелица. Макета ове беспосадне платформе у пуној величини први пут је приказана јавности приликом Међународног авио-космичког салона (МАКС) 2019. године.

Две године касније, током Међународног војно-техничког форума "Армија 2021", Министарство одбране Руске Федерације потписало је уговор са "Кронштадтом" о набавци тих беспилотних летелица. Први лет обављен је у фебруару 2023. године и тренутно се спроводе различита испитивања и тестови, након чега ће "сиријус" бити уведен у оперативну употребу копнених снага руске војске.

Основна намена "сиријуса" су борбено-извиђачке мисије и патролирање у ваздушном простору, међутим поред војних задатака може се користити и у цивилне сврхе нпр. за осматрање климатских услова, контролу пожара, топографско мапирање, географска мерења, преношење радио сигнала и транспорт терета. Такође, Ратна морнарица Руске Федерације ради на оспособљавању ових ваздухоплова за противподморничко ратовање.

Карактеристике, опрема и наоружање

"Сиријус" је једна од највећих беспилотних летелица руске производње, имајући у виду чињеницу да је дугачак девет метара, распон крила му је 23, висина 3,3 метра, а максимална полетна маса око 2,5 тоне.

Конструисан је попут конвенционалних ваздухоплова, тј. поседује танки издужени труп са вертикалним репом и правоугаоним крилима, који у комбинацији са композитним материјалима коришћеним при изради, смањују могућност уочавања "сиријуса" помоћу радарских система.

Карактеристика по којој се највише издваја од осталих једномоторних ваздухоплова из породице "орион", је погон на два турбоелисна мотора који омогућава брзину крстарења од 180 километара на час, максимални домет од 3.000 км и плафон лета до 7.000 м. Међутим када је у питању аутономија лета, још не постоје поуздани подаци, иако различити доступни извори наводе бројке између 24 и 40 сати.

Ради успешног извршавања различитих задатака "сиријус" поседује уређаје интегрисане у систем везе за пренос података, навигацију и идентификацију (ОСНОД), намењен за кодирање и декодирање, пренос велике количине података и навођење ваздухоплова у случају ометања или престанка рада ГЛОНАСС-а (глобални навигацијски сателитски систем).

ОСНОД омогућава управљање летелицом у реалном времену на великим раздаљинама и то не само оператерима на земљи, већ и пилотима борбених авиона попут вишенаменског Су-57 пете генерације. Поменути систем пружа заштиту од ометања и констатно криптовање порука, што знатно отежава пресретање комуникације између различитих борбених платформи. "Сиријус" је опремљен и радаром са синтетичким отвором (блендом) који служи за осматрање, односно идентификацију непријатељских циљева и активности на земљи, чак и у условима велике густине облака и слабе видљивости.

Носивост ове беспилотне летелице је око 450 кг, при чему 300 кг може бити монтирано на спољним подвесним тачкама предвиђеним за различите врсте наоружања. У зависности од задатка и врсте циља по ком треба извршити удар, постоји опција опремања "сиријуса" са више типова авио бомби попут: вођених ("паметних") КАБ-100, разорних ФАБ-100, термобаричних ОДАБ-500ПМВ и касетних РБК-500У.

Осим наведеног, остављена је и могућност уградње противоклопних вођених ракета Вихор-1, које су до сада користили хеликоптери попут Ка-52 и Ка-50 и фронтовски бомбардери Су-25.

Значај и потенцијална употреба

Као што је поменуто, извиђачко-борбена беспилотна летелица "сиријус" још пролази кроз различита тестирања и до сада није коришћена ни у једном оружаном сукобу, а делује да би у оперативну употребу могла бити уведена већ крајем 2023, односно почетком 2024. године. Томе у прилог говори и чињеница да су се током Специјалне војне операције слични ваздухоплови, попут његовог претходника "ориона"(Иноходец), показали као изузетно ефикасни приликом извиђачких мисија, корекције ватре и удара по непријатељским циљевима.

Из описаних техничко-тактичких карактеристика може се закључити да је "сиријус" опремљен за обављање како дефанзивних тако и офанзивних операција. Захваљујући радару са синтетичким отвором и великој аутономији лета, ова летелица има способност да у скоро сваком тренутку надгледа позиционирање и кретање копнених снага противника, што знатно смањује вероватноћу изненадних напада и контранапада. Такође, широк спектар авио бомби, омогућава ударе по циљевима на различитим дометима и то без ослањања на друга ваздухопловна или земаљска средства ратне технике.

Ипак, особина која "сиријус" чини једном од најнапреднијих летелица у својој класи је умреженост у горепоменути систем везе за пренос података, навигацију и идентификацију (ОСНОД), што доприноси садејству са различитим ваздушним платформама попут Су-35, Су-34 и Су-30.

Путем ОСНОД-а пилоти набројаних вишенаменских борбених авиона, поред преузимања контроле над "сиријусом", имају и могућност делегирања задатака попут надгледања копна, ради олакшавања сопственог осматрања ваздушног простора. Додатно, авио бомбе монтиране на беспилотну летелицу, представљају допунско наоружање које пилоти авиона могу користити у зависности од потребе.

Уз све наведено, остаје и опција евентуалне употребе "сиријуса" као мамца за откривање система ПВО у дубини непријатељске територије, од стране пилота авиона Су-35 наоружаних противрадрским ракетама Кх-31.

Међутим, иако смањује ризик од губитка људског живота притом наносећи огромну штету противнику, овакав начин ратовања је јако скуп посебно када се узме у обзир чињеница да је до сада произведено неколико примерака ових летелица. Са друге стране, имајући у виду учинковитост беспосадних ваздухоплова током трајања Специјалне војне операције, све указује на то да ће Руска Федерација убрзати развој "сиријуса" и интензивирати његову производњу након испуњавања свих техничко-тактичких захтева.