Током протеклих недеља, припадници Оружаних снага Руске Федерације уништили су и онеспособили велику количину возила из земаља чланица НАТО, о чему сведоче бројни видео снимци. Један од њих посебно је интересантан, јер приказује уништавање украјинског оклопног возила, из угла нишанџије једног од руских тенкова ангажованих на Запорошком фронту. Наиме, на снимку се може видети како уз помоћ термовизијске камере и ласерског даљинометра, нишанџија тенка Т-80 наводи три противоклопне ракете 9М119М "инвар", од којих две погађају мету, чија термална силуета указује да је сасвим извесно реч о "леопарду 2".
Са друге стране, на основу коришћених пројектила и чињенице да термовизијска камера припада систему за управљање ватром "сосна-у", може се закључити да су руски тенкисти заправо дејствовали из најновије варијанте тенка – Т-80БВМ.
Ради се о основном борбеном тенку треће генерације, чији је прототип први пут приказан током вежбе "Запад 2017" и представља наставак развоја варијатне Т-80БВ, односно Т-80Б. У оперативну употребу уведен је 2018. године, након што је Министарство одбране РФ потписало уговор са Омским заводом транспортног инжењеринга, о модернизацији 62 тенка Т-80 на ниво БВМ.
Процењује се да је руској војсци до сада испоручено 112 јединица овог возила, а да ће током 2023. године бити испоручено укупно 153. Овим потезима ће се дефинитивно ставити тачка на спекулације о повлачењу свих Т-80 из активне службе, због како поједини извори наводе "високе цене одржавања".
По својим димензијама Т-80БВМ се не разликује претерано од својих претходника, па тако његова дужина са топом износи 9,65 м, дужина трупа 7,01 м, ширина 3,4 м, висина 2,22 м, а тежина 46 тона. Распоред је сличан као и код већине тенкова совјетске/руске производње, па се возач налази у предњем делу трупа, нишанџија и командир у куполи, тј. средишњем делу, а мотор је смештен у задњем делу возила.
Борбени радијус овог тенка са унутрашњим резервоаром је 500 км уколико се креће путевима, а поседује могућност кретања по нагибу до 60 степени и бочном нагибу до 40 степени. Способан је за савладавање вертикалних препрека висине до једногметра, ровова ширине до 2,85 м, и водених препрека дубине 1,2 м без припреме, 1,8 м са припремом, односно пет метара са специјалним пакетом опреме.
"Летећи тенк" са смањеном потрошњом горива
Као и сви остали модели тенкова из породице Т-80, не рачунајући украјинску варијанту са ознаком "УД", Т-80БВМ покреће гасна турбина, али појачана верзија ГТД-1250 ТФ са 1.250 коњских снага, па је однос снаге и тежине 27,2 кс/т. У основи то је хеликоптерска погонска јединица, модификована за употребу на тенковима, а главне предности су компактност, велика излазна снага и могућност покретања при темепратурама од -40 степени, због чега се могу користи и у северним деловима Русије.
Још једна предност у односу на дизел моторе које користе руски тенкови из породица Т-72 и Т-90, је могућност развијања брзине од 70 км/х на путевима, 45 км/х ван путева, али и нешто веће брзине кретања уназад од 10 км/х.
Одатле и потиче надимак "летећи тенк" који важи за све варијанте Т-80, а захваљујући новом мотору уграђеном на најсавременију модификацију из ове породице, ублажен је вишедеценијски проблем претеране потрошње горива.
Т-80БВМ има ручни мењач са пет степени преноса за кретање унапред и једним за кретање уназад, унутрашњи резервоар капацитета 1.100 литара, уз опцију уградње спољашњег од 750 литара. Додатно, опремљен је помоћним агрегатом намењеним за напајање свих осталих система и подсистема возила, док је главни мотор искључен.
Систем вешања заснива се на торзионој шипци дизајнираној да обезбеди "глатку" вожњу, јаку вучу и стабилност при наиласку на нераван терен. Вешање се састоји од шест пари преносних точкова, направљених од алуминијума и гуме, постављених на обе гусенице, при чему је сваки точак закачен на торзиону шипку. Овај механизам укључује задње и предње ланчанике, као и више повратних ваљака који помажу при покретању гусеница.
Оклоп и системи заштите
Основни оклоп Т-80БВМ није модификован и састоји се од мешавине челика и композитних материјала, купола је ливена, а труп тенка је искошен у предњем делу под специфичним углом, чиме се смањује пробојност.
Са друге стране, динамичка заштита је знатно унапређена, па је уместо експлозивно-реактивних плоча "контакт-1", најновија модификација тенка опремљена трећом генерацијом оклопа ове врсте. Реч је о експлозивно-реактивном оклопу "реликт", који пружа заштиту од тандем кумулативних бојевих глава и смањује пробојну моћ потаклибарних пројектила за око 50%. Плоче "реликта" покривају већи део предње стране куполе и трупа тенка, док су бокови, заједно са горњом половином гусеница прекривени тзв. "плаштом", са уметнутим плочама динамичког оклопа, чиме је обезбеђена додатна заштита трупа и вешања.
Задња страна куполе и трупа, опремљена је решеткастим оклопом, тј. "кавезом", а његова основна намена је заштита мотора и других виталних делова возила, од високо-експлозивних фрагментирајућих граната и дејства ручних ракетних бацача.
Уз све описано, Т-80БВМ поседује комплекс АБХО (атомско-биолошко-хемијска одбрана), уређај за стварање димне завесе са осам пуњења (по четири на оба бока) и средства за гашење пожара. Такође, постоје индиције да ће наредни тенкови Т-80, који буду модернизовани на ниво БВМ, имати уграђен и систем активне заштите "арена-м". Овај систем оспособљен је за неутралисање претњи различитих врста, па чак и противоклопних вођених ракета "џавелин" или НЛАВ-а, које мету ударају одозго.
Ватрена моћ и борбена употреба
Главно наоружање тенка Т-80БВМ је глаткоцевни топ 2А46М-4 са стабилизаторима, у калибру 125 мм, са елевацијом од -5 до +14 степени, који има већи домет и прецизнији је за 15-20 одсто од његових претходника. Топ може користити: противоклопну муницију са потклибарним пројектилом укључујући и најсавременије "свинец 1" и "свинец 2", са пенетраторима направљеним од волфрама, односно осиромашеног уранијума; и више врста кумулативне и високо-експлозивне фрагментирајуће муниције.
Ефективни домет топа са противоклопном муницијом са потклибарним пројектилом, се креће између 2.000 и 3.000 метара дању и 2.000 и 2.600 метара приликом гађања у ноћним условима.
Као што је већ поменуто на почетку текста, топ има могућност лансирања противтенковске вођене ракете 9М119М "инвар" са тандем кумулативном бојевом главом, домета четири до пет километара, којом се може дејствовати и по хеликоптерима у ниском лету. "Инвар" је опремљен полуаутоматским ласерским системом навођења, што подразумева да нишанџија мора пратити мету путем нишанске справе и ласерског даљинометра, све до удара ракете у циљ.
Тенк има аутоматски пуњач топа, смештен испод командира и нишанџије у коме се налази 28 од укупно 45 граната. Максимална брзина паљбе је седам пројектила у минути, а у случају квара аутоматског пуњача, топ може бити напуњен ручно.
Т-80БВМ је опремљен и са два митраљеза: спрегнути у калибру 7,62 мм са 1.250 метака, позициониран са десне стране топа и куполни "корд" у калибру 12,7 мм са 300 метака, којим управља командир.
Осим савремене муниције и топа, уграђен је и нови систем управљања ватром "сосна-у" са нишанском справом за дневне услове, термовизијом друге генерације и ласерским даљиномером, чиме је додатно повећана прецизност и ситуациона свесност чланова посаде.
Возач такође поседује средство за осматрање у ноћним условима, а командир поред панорамског перскопа има приступ нишанским системима и може преузети контролу над топом. Једина слабост у овом сегменту је недостатак засебне термовизије и навигационог дигиталног дисплеја за командира.
Још један од новитета је и модерни радио уређај, који поред интерне, омогућава комуникацију са другим оклопним возилима, копненим јединицама и командним штабом.
Иако је Специјална војна операција први оружани сукоб у коме је коришћен, Т-80БВМ се показао као возило способно за извршавање различитих мисија. Томе у прилог сведоче бројни снимци дејстава овог тенка по непријатељској живој сили, борбеним возилима пешадије, али и чињеница да је изашао као победник првог забележеног тенковског дуела током СВО, у ком је уништио украјински Т-64БВ.
Инересантно је и то да конструктори и посаде на основу искустава стечених на ратишту, раде на унапређивању појединих карактеристика возила. Један од таквих примера је постављање камуфлажног сета "накидка", са циљем смањивања топлотног одраза и упијања радио таласа, чиме се отежава уочавање тенка. Поред тога на појединим примерцима примећено је и уграђивање додатних блокова експлозивно-реактивног оклопа на местима која су се показала као рањиве тачке, а нема сумње да ће следећа производна серија Т-80БВМ бити додатно побољшана.