С-70 "охотник-Б" је тешка извиђачко-борбена беспилотна летелица са стелт технологијом, коју су дизајнирали "Сухој" и "Микојан", а производи "Новосибирски ваздухопловни завод". Први лет "охотника" ("ловац" у преводу са руског језика), обављен је трећег августа 2019. године, а данас постоје два прототипа у летном стању у фази тестирања и два у производњи.
Интересантно је да се први и други прототип ове ваздухопловне платформе разликују у домену аеродинамичког дизајна, авионике и облика млазнице (издувног система), јер су на потоњем примењене модификације ради смањивања радарског одраза.
Трећи и четврти "охотник" ће заправо бити примерци серијске производње и у плану је да се у 2024. години, ескадриле С-70 уведу у оперативну употребу Западног и Јужног војног округа Оружаних снага Руске Федерације.
Иако се још налази у фази испитивања, 27. јуна су се на друштвеним мрежама појавиле слике летелице која по свом дизајну и димензијама недвосмислено подсећа на "охотника". Према доступним изворима фотографије су снимљене у Сумској области, где су тог дана забележени удари из ваздуха.
У прилог томе да се ради о С-70, указује и чињеница да ово не би био први пут да руске снаге тестирају ваздухоплов у реалним борбеним условима пре званичног увођења у оперативну употребу, будући да је то учињено и са Су-57 у Сирији.
"Невидљиви" гигант
Са дужином од 14 метара, распоном крила од 19м, висином од око три метра, тежином празног ваздухоплова од 20 тона и максималном полетном масом од 25 тона, "охотник" спада у ред највећих војних беспилотних летелица на свету.
То потврђује и стајни трап смештен у унутрашњости ваздухоплова, конструисан по принципу трицикла, састављен од носне ноге са два точка и две главне ноге са по једним великим точком, неопходним да поднесу велику тежину С-70.
Међутим, захваљујући дизајну заснованом на аероднимачкој концепцији "летећег крила", која подразумева недефинисан труп, непостојање репа и позиционирање опреме, резервоара и наоружања у средишњем делу, обезбеђен је мали радарски одраз упркос великим димензијама.
Наиме, описани нископрофилни дизајн у складу је са принципима "стелт" технологије, због које су између осталог при производњи коришћени композитни материјали и специјални премази за одбијање радарских таласа.
Погон "охотника" чини један "сатурнов" двопроточни турбомлазни мотор АЛ-41Ф1 са потиском од 147,1 кН, смештен у задњем делу летелице. Не постоје поуздане информације о максималној брзини кретања С-70, али одређени подаци указују да она износи 1.400 км/х при малим висинама, односно 1.000 км/х у осталим случајевима, као и да је брзина пењања 211 м/с, а плафон лета 12.000 м.
Доступни извори процењују да је максимални долет ове летелице између 5.000 и 6.000 км, борбени радијус око 3.000-4.000 км, што уз "стелт" карактеристике значи да може извршавати борбене задатке у ваздушном простору дубоко иза непријатељских линија.
Вештачка интелигенција и разорно оружје
С-70 има потпуно нов информационо-управљачки систем, који је у стању да у потпуности преузме функцију оператера, приликом губитка или прекида везе између летелице и командног центра. У таквој ситуацији, захваљујући технологији "вештачке интелигенције" овог система, "охотник" може самостално слетети у матичну ваздухопловну базу, а такође поседује свест о брзини кретања и аутоматски је контролише.
Осим наведеног, ова беспилотна летелица може потпуно аутономно (дакле без учешћа оператера) извршити све делове борбеног задатка, осим дејства наоружањем. Разлог за то је највероватније чињеница да "вештачка интелигенција" може погрешити при идентификацији циљева и отворити пријатељску ватру по јединицама на копну, па је овај сегмент употребе С-70 и даље у рукама оператера.
Само наоружање, смештено је у два одељка унутар летелице носивости између 2 и 2,8 т, чиме се избегава уградња спољних подвесних тачака које имају негативан утицај на смањивање радарског одраза. Стога, "охотник" може бити опремљен високо-експлозивним фрагментирајућим запаљивим невођеним авио бомбама ОФЗАБ-500; термобаричним невођеним авио бомбама ОДАБ-500ПМВ; "једрећим" високо-прецизним авио бомбама 9-А-7759 "гром"; и крстарећим телевизијски вођеним ракетама Х-59МК2, домета 290 км са бојевом главом тежине до 320 кг.
Инероперабилност са Су-57 и начин употребе
Главна предност С-70 јесте интероперабилност са вишенаменским борбеним авионима пете генерације Су-57, будући да пилоти ових ваздухоплова током лета имају опцију управљања са више "охотника" из својих кокпита. Ово је омогућено захваљујући умрежености тих летелица у систем везе за пренос података, навигацију и идентификацију (ОСНОД), намењеним за кодирање и декодирање, пренос велике количине података, навођење ваздухоплова и управљање беспосадном платформом у реалном времену.
Први заједнички пробни лет и узајамно дејство у трајању од преко 30 минута две летелице обављени су 27. септембра 2019. године, приликом чега је увежбана интеракција ради повећања радарског домета Су-57, откривања циљева и њиховог уништавања без уласка у зону дејства непријатељске ПВО.
С-70 се током тог тестирања показао изузетно корисним, због тога што има мањи радарски одраз него вишенаменски авион пете генерације, уз пристојну количину наоружања. Са друге стране, поред прикупљања обавештајних података и дејства по означеним циљевима, улога Су-57 била је и заштита беспилотне летелице од потенцијалног напада непријатељских авиона.
Из описане вежбе јасно се види да је "охотник" намењен за продирање у ваздушни простор противника, ударe по циљевима дубоко иза непријатељских линија и прикупљањe и прослеђивањe информација пратећем авиону о положају непријатељских јединица. У случају да дође до интензивније употребе ових летелица у зони Специјалне војне операције, делује да ће украјинске снаге имати много потешкоћа при самом уочавању "охотника", с обзиром на његов мали радарски одраз на који радарски системи западне производње нису прилагођени. Стога би Руска Федерација већ почетком 2024. године могла покренути серијску производњу С-70, уколико оператери ових ваздухоплова постигну очекиване резултате.