Вишенаменски борбени авион Су-35: Пресретач америчких летелица

Вишенаменски борбени авион Су-35, настао је као резултат развоја и унапређивања Су-27, а главне разлике у односу на претходника су нови мотори са векторисаним потиском, отклањање канарда (узгонских површина) и опремању летелице савременим радаром и електричним системима контроле лета.

Захваљујући овим особинама и чињеници да ради о летелици са високим маневарским способностима која поседује одређене елементе "стелт" технологије, Су-35 спада у 4,5 генерацију борбених авиона попут "рафала", "јурофајтер тајфуна", Ј-16, Ф-15EХ, те појединих верзија Ф-16.

Током развоја Су-35, конструисано је око 20 примерака различитих верзија овог авиона и то: Су-27М – модернизована варијанта Су-27 и уједно првобитна ознака за Су-35; Су-37 – два прототипа који су послужили као платформа за тестирање појединих савремених система и подсистема за нову летелицу; Су-35УБ – двоседни авион намењен првенствено за обуку, уз задржавање борбених способности; и Су-35БМ – дубоко модернизована варијанта први пут представљена јавности за време Међународног авио-космичког салона (МАКС) 2007. године, из које је и настала коначна производна верзија Су-35С (у наставку текста Су-35).

Пробни лет Су-35 обављен је 19. фебруара 2008. године, производња је покренута две године касније, а први примерак предат је Државном центру за летна испитивања у августу 2011. године. Након успешно завршених тестова, Ваздушно-космичке снаге Руске Федерације и компанија "Сухој", 2012. године потписале су уговор о набавци ових летелица. Према доступним подацима, процењује се да је до данас у оперативну употребу руског ваздухопловства уведено око 120 авиона Су-35.

Напредна конструкција и снажан погон

Приликом конструисања појединих делова трупа Су-35 коришћена су угљенична влакна и легуре алуминијума и литијума, а композитни материјали употребљени су и за радарско кућиште (смештено у носу авиона), додатне спољашње резервоаре и носни део стајног трапа. Додатно, радарски одраз авиона умањен је и наношењем специјалног премаза за упијање радарских таласа на спољашњост кабине и труп.

Дужина авиона је 21,9 м, распон крила 15,3 м, висина 5,9 м, док су носивост и тежина празног ваздухоплова осам, односно 18,4 тоне. Стандардна полетна маса је око 25 т, док максимална износи 34,5 т, а шасија је додатно ојачана због повећане тежине при полетању и слетању авиона.

Погон чине два "Сатурнова" двопроточна турбомлазна мотора АЛ-41Ф-1С (117С), при чему сваки производи потисак од 86,3 кН без, односно 142,2 кН са додатним сагоревањем. Кључна предност ових мотора су дводимензионалне покретне млазнице за управљање вектором силе потиска, уз угао отклона од -15 до +15 степени, које се усмеравају путем електричног система команди.

Покретне млазнице служе за повећавање нивоа управљивости и маневарских способности, чак и при малим брзинама, због чега Су-35 може изводити најзахтевиније ваздушне маневре, као што је „кобра“, а  максимално гравитационо (аероднинамичко) оптерећење  које овај авион може поднети је +9 г.

Капацитет унутрашњег резервоара горива је 11.500 л што омогућава долет од 3.600 км, али  постоји и опција уградње два спољашња резервоара од по 2.000 литара, чиме се повећава укупан капацитет на око 14.500 литара и омогућава долет од 4.500 км. Такође, авион је опремљен и сондом за допуну горива у лету, смештеној на левој страни носа летелице.

Максимална брзина овог ваздухоплова је 2.400 км/х, тј скоро два маха, брзина на нивоу мора је 1.400 км/х, почетна брзина пењања 280 м/с, док је плафон лета 18.000 м. Борбени радијус само са унутрашњим резервоаром износи 1.600 км, а захваљујући снажним моторима Су-35 поседује могућност дуготрајног крстарења суперсоничном брзином (око 1,1 маха) без додатног сагоревања, са оптималном количином горива на одговарајућим висинама.

Аутоматски топ, ракете и бомбе – шта све Су-35 може да понесе?

Упркос све ређим ваздушним двобојима на малим дистанцама, конструктори су одлучили да задрже једноцевни аутоматски топ ГШ-30-1 у калибру 30 мм са борбеним комлетом од 150 граната, смештен у корену десног крила као и код Су-27. Поред топа, Су-35 поседује 12 спољних подвесних тачка за уградњу различитих убојитих средстава, од којих се две налазе на гондолама мотора, две између њих, по три испод сваког крила и по једна на крајевима крила.

Када је реч о ракетама вадзух-ваздух, овај авион може носити: осам Р-27Р или Р-27ЕР са инерцијалним и полуактивним радарским самонавођењем; четири Р-27Т и Р-27ЕТ са инфрацрвеном главом за самонавођење; десет Р-ВВ-СД са инерцијалним и активним радарским самонавођњем домета 110 км; шест РВВ-МД кратког домета за блиске окршаје; а током Специјалне војне операције примећена је и употреба хиперсоничне Р-37М, домета око 400 км.

Иако је примарна улога Су-35 постизање превласти у ваздушном простору, будући да се ради о вишенаменском авиону, на подвесним тачкама се могу уградити и ракете за дејство по циљевима на копну и морским површинама и то: шест телевизијски вођених Х-29Т или Х-29ТЕ; шест ласерски вођених Х-29Л; шест противбродских Х-31А или Х-31АМ; шест противрадарских Х-31П или Х-31ПМ; као и новије ракете земља-ваздух Х-38, противбродске Х-35, противрадарске Х-58УШ и крстареће ракете Х-59М2 са командним и телевизијским навођењем.

Су-35 може бити наоружан и ласерски вођеним авио бомбама КАБ-500Л и КАБ-1500ЛГ, сателитски вођеном КАБ-500С, телевизијски вођеним КАБ-500Кр, КАБ-1500 Кр и КАБ-500ОД са термобаричном бојевом главом. Поред свега наведеног, постоји и опција опремања ове летелице невођеним бомбама масе од 100 до 500 кг и невођеним ракетама у калибру 80мм, 122 мм и 266мм.

Савремени радар, оптоелектронски системи, кокпит и средства за самозаштиту

У сегменту авионике, главни искорак направљен је уградњом вишенаменског радарског система за фазном решетком "ирбис-е" за откривање и праћење циљева на великим раздаљинама. Максималан домет радара за откривање и праћење циља величине борбеног авиона, са површином радарског пресека од око 3 м2, је 400 км у предњој и 150 км у задњој полусфери.

"Ирбис-е" истовремено може пратити 30 и гађати осам циљева у ваздуху активно радарски самонавођенм ракетама, док употребом полуактивно радарски самонавођених ракета може извршити дејство на два циља.

Овај систем је такође оспособљен за откривање и праћење четири циља на копну или мору истовремено, на максималном домету од 400 км, без прекида осматрања ваздушног простора. У случају ваздухоплова са малим радарским одразом, према декларацији произвођача, радар може открити циљеве са површином радарског пресека од 0,01 м2, на дометима до 90 км.

Су-35 поседује и оптоелектронски нишански систем ОЛС-35, смештен испред ветробранског стакла ког чине инфрацрвени сензор за потрагу и праћење, телевизијска камера, ласерски даљиномeр и обележивач. Домет ОЛС-35 на великим висинама за циљ попут борбеног авиона износи до 90 км у задњој и 35 км у предњој полусфери и истовремено се може пратити четири циља у ваздуху.

Управљање овим авионом врши се управљачком палицом, путем четвороструког дигиталног електричног система команде лета КСУ-35, који обухвата и кочиони систем точкова, летне податке и поседује режим аутоматске контроле лета. Кокпит је опремљен са два МФИ-35 ЛЦД екрана високе резолуције на инструмент табли, широкоугаоним горњим електрооптичким показивачом, уређајима за приказ података на кациги пилота и навигационим системом БИНС-СП2.

Уз наведено, пилот је смештен у избациво седиште нагнуто под углом од 30 степени, што му помаже да поднесе велико гравитационо оптерећење при борбама у ваздуху и оставља могућност катапултирања чак и при нултој брзини и висини. Систем за комуникацију састоји се од три радио станице ултра високе, веома високе и високе фреквенције и уређаја за пренос тактичких података.

Су-35 је опремљен интегрсаним системом за самозаштиту у који спадају средства за ометање, откривање радарског и ласерског зрачења, сигнализатор за надолазеће ракете домета 30 км за ракете ваздух-ваздух и 50 км за ракете ваздух-земља и шест диспенсера са по 14 инфрацрвених мамаца. На подвесним тачкама на крајевима крила могуће је уградити „хибњи-м“, уређаје за противелектронску борбу и заштиту читаве групе авиона.

Борбена употреба Су-35

Своје ватрено крштење овај вишенаменски борбени авион прошао је током 2016. године у Сиријском грађанском рату, где је у почетку ангажован као пратња фронтовским бомбардерима попут Су-24 и обављао патроле у ваздушном простору. Поред наведених задатака, коришћени су и у ваздушним нападима по копненим циљевима, па је тада први пут забележено дејство вођеним и невођеним авио бомбама Су-35.

За време вишегодишњег боравка у Сирији, пилоти који су летели на Су-35 више пута су учествовали у задацима пресретања борбених авиона турског и израелског ратног ваздухопловства, спречавајући их да изврше ваздушне ударе и терајући их на повлачење.

Последња два таква догађаја десила су се 6. јула, када је неколико руских Су-35 у више наврата пресрело бепилотне летелице америчких ваздухопловних снага МК-9 "рипер", које су прекршиле протоколе о забрани небезбедних и провокативних акција у сиријском ваздушном простору.

Поред Сирије, Су-35 се интензивно користи и за ваздухопловне мисије у склопу Специјалне војне операције. До сада је овај авион заједно са Су-30СМ извршавао ударе по копненим циљевима на фронту и у дубини украјинске територије, уништавајући положаје, командна места и кључне објекте војне инфраструктуре. Такође, забележено је да су ове летелице оствариле седам потврђених победа у ваздушним двобојима са украјинским борбеним авионима и обориле неколико непријатељских хеликоптера.