Александар Трећи, Кнез Владимир, Кнез Олег и Генералисимус Суворов: Подморнице класе "бореј-A"

Почетком јула на јавно доступним изворима објављене су прве фотографије са почетка поморских испитивања подморнице "Император Александар Трећи", класе "бореј-A" (пројекат 955а), односно модернизоване класе "бореј".

Ова подморница дизајнирана је и изграђена у предузећу "Севмаш" из Северодвинска, подружнице "Уједињене бродарске коропорације" и очекује се да буде уведена у употребу Пацифичке флоте током 2024. године, под регистарском ознаком трупа 207.

"Александар Трећи“ који је поринут 2015. године, је четврта стратешка ракетна подморница на нуклеарни погон своје класе уз подморнице: "Кнез Владимир" – поринут 2012, уведен у оперативну употребу 2020. године; "Кнез Олег" – поринут 2014, уведен у оперативну употребу 2021. године; и "Генералисимус Суворов" – поринут 2014, уведен у оперативну употребу 2021. године.

Поред наведених у изградњи су тренутно "Кнез Пожарски", "Димитриј Донски" и "Кнез Потемкин", а у плану је да ова класа замени класу "тајфун" и "делта 4" у блиској будућности. Главне разлике класе "бореј-А" у односу на класу "бореј", огледају се у редизајнираном трупу и кормилу, новом командном мосту и смањеном нивоу звучних вибрација приликом пловидбе.

Смањена уочљивост и јачи погон

Површински и подводни депласман подморница класе "бореј-А" једнак је депласману њихових претходника и износи 14.720 т, односно 24.000 т. Исти је случај са димензијама па је дужина 170 м, највећа ширина 13,5 м, а газ трупа 10 метара.

Посаду чини 107 морнара, укључујући 55 официра, а захваљујући техничко-тактичким карактеристикама, пловила ове класе имају неограничен домет, уз аутономију пловидбе од 90 до 100 дана, радну и максималну оперативну дубину од 400, тј. 480 метара.

Подморнице класе "бореј-А" покреће нуклеарни реактор ОК-650В, топлотне снаге између 190 и 200 мегавати, а њихов погонски систем састоји се и од парне турбине са мењачем и једним елисним вратилом снаге око 50.000 кс и водомлазног погона.

На основу видљивих промена у одређеним деловима реактора, делује да је унапређен систем његовог хлађења, а захваљујући модернизованом водомлазном погону смањен је ниво звучних вибрација и видиљвиост подморница на сонарима. Површинска брзина ових пловила износи 15 чворова, док у случају подводне пловидбе могу развити и до 30 чворова.

Додатно смањење буке остварено је иновацијама приликом конструкције, јер је сваки одсек подморнице додатно изолован од њеног спољашњег трупа, а читав труп је обложен специјалном подлогом која смањује могућност откривања помоћу хидроакустичних уређаја. Ситуациона свесност посаде, повећана је уградњом новог главног и бочних сонара ниске фреквенције МГ-541ЕМ, дуж обе стране, као и опремањем подморнице најсавременијим системима управљања, навигације, комуникације и контроле ватре.

"Булава" – главно средство одвраћања

Најмоћнији сегмент класе "бореј-А", заправо представља њена ракетна компонента, коју чини 16 система за вертикално лансирање распоређених дуж средишњег дела трупа. Лансери су наоружани интерконтиненталним балистичким ракетама Р-30 "булава" ("буздован" у преводу са руског језика), које могу носити шест до десет нуклеарних бојевих глава, снаге 100-150 килотона са засебним навођњењм, уз 40 мамаца.

Захваљујући мањим димензијама у односу на ракете које користе подморнице класе "тајфун" (Р-29РМУ2 "синева") и "делта 4" (Р-39), омогућен је компактнији и модернији дизајн подморнице са мањим депласманом и сличном ватреном моћи.

Домет "булаве" је 4.000 км са десет, односно 9.500 км са шест бојевих глава, што значи једно пловило класе "бореј-А" у исто време може извршити удар нуклеарним оружјем по 160, тј. 96 места на свим светским меридијанима.

Уколико би се ове ракете лансирале из делова акваторија у близини циљева, непријатељ би имао мало времена да реагује и покуша да их открије и пресретне, јер би у таквом сценарију бојевим главама требало свега три минута да стигну до свог одредишта.

Поред нуклеарног наоружања, класа "бореј-А" опремљена је и конвенционалним убојитим средствима у виду вишенаменских вођених торпеда УГСТ пречника 533 мм и велике радне дубине од око 500 метара, смештених у шест прамчаних лансирних цеви.

Тежина ових пројектила износи око 2.200 кг, уз тежину бојеве главе од 300 кг, имају домет од 50 км и крећу се брзинама до 50 чворова. Примарна намена ових пројектила је уништавање, односно онеспособљавање непријатељских подморница и бродова, а захваљујући савременом дизајну значајно је смањен степен буке и повећан ниво управљивости и маневрисања.

Изнад лансера торпеда, налази се још шест цеви за избацивање средстава за противмере, попут мамаца, а у случају напада на подморницу из ваздуха постоји опција уградње система ПВО кратког домета "игла-1М" или "верба".

Подморнице класе "бореј-А" свакако представљају једно од најснажнијих средстава одвраћања којима тренутно располаже Војно-поморска флота Руске Федерације, и то управо због моћног наоружања. Имајући у виду чињеницу да свака бојева глава коју ова пловила носе, има снагу као осам, тј. десет атомских бомби бачених на Нагасаки и Хирошиму, може се закључити да би у случају њиховог потенцијалног ангажовања свет какав познајемо нестао у року од неколико минута.