Русија је повукла безбедносне гаранције бродовима за превоз украјинских житарица из три украјинске луке у Црном мору, а самим тим, како је објавио портпарол Кремља Дмитриј Песков, Споразум о житу више није на снази.
Враћа се такозвани "привремени опасни режим" у северозападном делу Црног мора, укида се морски коридор, а распушта се и заједнички координациони центар у Истанбулу, саопштило је руско Министарство спољних послова.
Москва је више пута безуспешно упозоравала да ће суспендовати учешће у овом споразуму. Са друге стране, стизала су, по свему судећи, лажна уверавања да ће сва обећања која су јој дата бити испуњена.
Русија је имала пет захтева: поновно укључивање "Росељхозбанке" у платни систем СВИФТ, снабдевање из резерви, деблокаду транспортне логистике и осигурања, обнављање рада цевовода Тољати-Одеса за пребацивање амонијака (из Русије на територију Украјине за извоз) и "одмрзавање" имовине руских компанија. Ништа од наведеног није испуњено.
Споразум о житу или Црноморска иницијатива је редак пример сарадње Украјине и Русије од почетка Специјалне војне операције. Истанбулски споразуми потписани су 22. јула прошле године у циљу решавања проблема снабдевања храном и ђубривом на светским тржиштима и до сада су више пута продужавани.
Једним од споразума регулисан је извоз житарица из лука Одеса, Черноморск и Јужни под контролом Кијева. Споразум Русије, Турске, Украјине и Уједињених нација предвиђао је успостављање четвоространог координационог центра за претрагу бродова који превозе жито како би се спречио шверц оружја и избегле провокације.
Осим тога, Русија и УН потписале су меморандум којим се предвиђа да ће УН предузети кораке за укидање различитих ограничења на извоз руских пољопривредних производа и ђубрива на светско тржиште.
Руске власти су више пута наглашавале да одредбе споразума, укључујући и споразум о снабдевању најсиромашнијих земаља житом, нису спроведене. Такође су истакли да се постављане препреке извозу руске хране и ђубрива на светско тржиште.
Русија је одавно требало да напусти Споразум о житу
За Русију је добро што је коначно изашла из Споразума о житу, који је од почетка био апсолутно штетан за њу и искључиво је Запад имао користи од тога, док је Украјина финансирала своје ратне напоре, каже за РТ Балкан Стеван Гајић, научни сарадник на Институту за европске студије и професор на Московском државном институту међународних односа Министарства иностраних послова Русије (МГИМО).
Према његовим речима, са друге стране, на неки начин ово се Турској одбило о главу, пошто је Украјина добру вољу Анкаре злоупотребила практично минирајући Споразум који је и Турској доста одговарао.
"Мислим да је Русија највише због добрих односа са Турском и ушла у тај споразум. По реакцији турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, који је јасно показао да је љут на Украјинце, зато што су буквално пљунули на знак добре воље са турске стране. То је сад једна од већ многобројних ескалација, генерално у току свега овога што бисмо могли назвати ескалација рата од фебруара 2022", сматра наш саговорник.
Додаје да је ескалацијом рата, који траје већ скоро десет година, одавно у руском интересу било да прекине ту шараду, која је наводно била организована да Африка не би гладовала, па се испоставило да је само три одсто жита отишло у афричке земље.
Гајић је подсетио на чувени "Африка лајв ејд" из 1985, када је направљена велика помпа због глади у Етиопији, где се на крају испоставило да је том храном располагала једна од страна у грађанском рату и која је практично храну користила као оружје.
"Исто тако је направљена велика помпа око јадне Африке, наравно, нико Африку није питао, већ је то само искоришћено зарад остваривања политичких и економских интереса Запада. Русија нема дугорочни избор, осим да уради оно што је најлогичније, а то је да заузме целу обалу Црног мора, јер ће вечито имати нападе на Кримски мост", прецизира Гајић.
Ниједан договор са Западом није поуздан
Он се осврнуо и на гранатирање Луганска и Доњецка које траје већ девет година, оценивши да се "упорност украјинске стране показала као нешто на шта може поуздано да се рачуна, тако да се слободно може рећи да ово није последњи напад на Кримски мост".
"Уколико Украјина буде имала техничке могућности да нападне, сигурно ће то урадити. Ради се о још једној ескалацији, с тим што су ескалације у овом рату постале нормализоване, што такође није добро, јер можемо да се пробудимо сви у једној ситуацији која је још тежа. Русија једноставно није имала избор, јер да није изашла из овог споразума, охрабрила би и Запад и Украјину на додатно подизање улога. Што не значи да се то неће догодити", сматра наш саговорник.
Саговорник РТ Балкан истиче да проблем Русије од самог почетка, а који има и дан данас, је то што се обазире на оптужбе, што и даље на неки начин даје за право Западу да дефинише оквире пристојности у међународним односима, иако су они први који су апсолутно уништили, разорили међународно право и међународно поверење.
"Ништа што се са Западом договори, почевши од Минских споразума закључно са Бриселским, везаним за тзв. Косово, а то се односи и на нас, најдиректније, ништа није поуздано. Запад је уништио поверење у самог себе и толико пута доказао да њихова реч не вреди ништа", наглашава Гајић.
"Било је крајње време да Русија престане на то да се обазире, мада је то питање, али искључиво треба да следи сопствене интересе и нема потребе да показује било какве знакове добре воље, зато што је сваки пут то протумачено као слабост, као позив на даље, све веће и опасније провокације", закључује Гајић.