Чак и неки од оних који себе називају слугама Божјим нису ослобођени утицаја "духова зла" што их је гурнуло на уништење црквеног јединства, рекао је патријарх московски и све Русије Кирил на седници Светог архијерејског Сабора Руске православне цркве, додајући да при том пре свега мисли на деловање Цариградске патријаршије у Украјини.
Првојерарх руске цркве осврнуо се и на оружани сукоб у овој земљи.
"У околностима из којих је овај сукоб почео, видимо неспорну верску димензију: ирационалну мржњу према народима који исповедају православље. Управо та мржња је изазвала агресију на Југославију деведесетих година. Управо је та мржња оно што одређује мешање западних држава у живот земаља чији су народи носиоци православља. Ово мешање се изражава у економским и политичким уценама, организовању такозваних обојених револуција", рекао је руски патријарх, а објављено је на званичном сајту Московске патријаршије.
Како је додао, Васељенска патријаршија постала је, нажалост, једно од оруђа борбе против православља.
"Дуго су се њени водећи јерарси, уз подршку политичких снага ван цркве и на њихов подстицај, спремали да разбију јединство православља, водили тајне преговоре и плели интриге. Реч је о делима и догађајима од пре пет година", истакао је руски патријарх.
Он је подсетио на догађаје из 2018. године и давање аутокефалности "Православној цркви Украјине", састављеној од неколико расколничких групација, а којој је томос уручио цариградски патријарх Вартоломеј.
"Мора се јасно разумети да су утицајне светске политичке снаге, непријатељске не само Русији и православљу, већ и хришћанском погледу на свет уопште, поставиле себи шири задатак од духовне изолације украјинског народа: његово супротстављање братском и изузетно духовно блиском народу Русије, са којим заједно чине јединствену православну цивилизацију још из доба Свете Русије", рекао је патријарх Кирил.
Како је додао, други и глобалнији циљ је да се прекину или коначно ослабе духовне везе између источнословенског православног света и православне заједнице Медитерана и Блиског истока.
"Други проблем који данас решавају силе непријатељске православљу јесте то да се спречи очување хришћанских темеља колевке модерне цивилизације – Европе. Све се ради да се православље уништи, а на крају и да се уништи целокупно хришћанско наслеђе", истакао је руски патријарх.
Он је додао да је задатак поделе православних делимично решен.
"Раскол, који је иницирао цариградски патријарх Вартоломеј, изузетно је отежао духовно општење руске цркве са значајним делом грчког православног света. Међутим, непријатељи цркве нису успели у потпуности да остваре свој циљ. Чак је и у грчком православљу било много храбрих јерараха, свештеника, богослова који нису признавали безакони чин Цариграда", рекао је руски патријарх.
Он је додао и да је већина помесних цркава јасно показала неспремност да призна како организацију насталу од расколника тако и "нову еклисиологију" Васељенске патријаршије која стоји иза овог акта.
"Превирања која је посејао Фанар донела су горке плодове и, посебно, довела до отвореног прогона државних органа Украјинске православне цркве. Убрзо након инвазије Цариграда на Украјину, почели су да се усвајају дискриминаторни закони против канонске православне цркве, клевете су се шириле у медијима, распиривала се нетрпељивост и мржња према Украјинској православној цркви", рекао је руски патријарх.
Он је подсетио да су незаконито узимане цркве, вршени претреси, свештенство је било подвргнуто испитивањима и бруталном притиску, а прогон је од почетка прошле године добио нову димензију са хапшењима, пребијањима, истрагама против епископа. Руски патријарх упозорио је да је древна Кијевско-печерска лавра пред затварањем, а да је живот њеног игумана, митрополита Павла, који болује од озбиљних болести и налази се у притвору, у опасности.
"Пре неколико дана послао сам предстојатељима помесних православних цркава, поглаварима низа других хришћанских цркава, међународним и организацијама за људска права писма у којима их позивам да обрате пажњу на прогон Украјинске православне цркве и да предузму све могуће мере да заштите митрополита Павла од безаконог прогона. Јасно је да су украјинске власти почеле да ликвидирају канонску Украјинску православну цркву, не обраћајући пажњу на такозване европске вредности које, између осталог, укључују слободу вероисповести и поштовање људских права. Поставља се питање: како ће европски владари и организације за људска права реаговати на оно што се догодило? Са нестрпљењем, мада не без сумње, очекујемо њихову реакцију", напоменуо је патријарх Кирил.
Предстојатељ руске цркве је истакао и да је немогуће не поменути чињеницу да гркокатолици, унијати, активно учествују у подстицању и одржавању прогона православног народа Украјине.
"Они су, по свему судећи, једни од крајњих корисника бројних безаконих заплена православних храмова на територији Украјине", указао је патријарх Кирил.