Економиста: Санкције против Русије су пропале

Економија Русије поново расте, плате расту. Према мишљењу економисте и стручњака за Русију Василија Астрова са Бечког института за међународне економске студије, држава и компаније су се импресивном брзином прилагодиле сукобу у Украјини и западним санкцијама. Није успео план Запада да санкцијама натера Путина да попусти.

У интервјуу за немачки "Ен-тв" Астров каже да руска економија показује заиста импресиван развој.

"После благе рецесије прошле године, опоравила се и изненађујуће брзо прилагодила санкцијама. Међутим, динамика у различитим секторима привреде је веома различита", истиче он.

На питање у којим областима ствари иду добро он каже да је то у свим областима које су директно или индиректно везане за сукоб.

"Није само производња оружја у пуном јеку. Руска текстилна индустрија, на пример, и производња хране такође имају користи. Санкције су такође изазвале ефекте замене. Роба која се више не може увозити са Запада замењује се првенствено увозом из Кине и других земаља, али понекад и домаћим производима. Домаћи туризам, на пример, цвета. Јер путовање у Европу, између осталог, више није могуће", рекао је Астров.

Када су у питању области привреде у којима постоје проблем, Астров каже да ту пре свега извоз нафте и гаса.

"Русија сада своју нафту углавном продаје Азији уместо Европи, али по нижим ценама. Теже је наћи алтернативе за гас, јер се највећи део извози гасоводима. Све у свему, Русија је изгубила око трећине својих извозних прихода, углавном због мањег извоза енергије. За државни буџет то значи пад пореских прихода из ове области за око половину", објашњава.

На питање како трговинске санкције функционишу ван тога Астров каже да је то веома различито.

"Део робе широке потрошње увезене са Запада пре рата настављају да улазе у земљу преко трећих земаља. 'Ајфон', на пример, који 'Епл' више не продаје директно у Русији, купују руске компаније у другим земљама да би их потом препродале у Русији – иако су ови производи наравно знатно скупљи", напомиње.

"Остала добра се замењују алтернативним производима из Кине, на пример. Ово се може приметити код аутомобила. Озбиљније су санкције за увоз капиталних добара. Компоненте високе технологије са Запада, на пример, за телекомуникациону опрему, не могу увек да се замене кинеским производима", истиче он.

Астров сматра да вероватно постоји неколико аспеката који су погрешно процењени.

"С једне стране, Запад вероватно није очекивао да већина земаља неће подржати санкције. Вероватно је било јасно да Кина неће учествовати. Али у случају Индије, Бразила и других земаља у успону, вероватно се надао већој сарадњи", каже он.
Подсећа да и Турска која је НАТО чланица не учествује у санкцијама, већ интензивира трговину са Русијом.

"Поред тога, вероватно је случај да је прилагодљивост руске привреде потцењена у поређењу са земљама које су биле под сличним санкцијама", наглашава.

Како каже, Русија је једноставно много већа и економски развијенија од Ирана, Венецуеле или Северне Кореје.

"Руска економија стога има више унутрашњих извора раста и могућности за диверyификацију. Руска економија се не може поредити са совјетском. Русија је права тржишна економија", наглашава.

Истиче да, предузетнички дух, посебно малих и средњих предузећа, омогућио је успостављање алтернативних ланаца снабдевања за многе санкционисане ланце снабдевања релативно брзо.

"И на крају, али не и мање важно, руска држава се припрема за могуће санкције најкасније од 2014. године. На пример, уложила је у валутне и финансијске резерве и смањила је дуг", истакао је Астров.

Према његовим речима, буџетски дефицит би требало да забрине руску владу.

"Резерве, као што је имовина руског државног фонда, су ограничене. Држава може да се задужује код домаћих банака, али су камате високе, око 11 одсто. Дугорочно, после неколико година, ситуација ће вероватно постати тежа. Али ни то не значи да се може очекивати колапс руске економије", додаје.

Он сматра да су санкције "углавном пропале".

"Једина ствар која је до сада заиста наудила Русији је европски ембарго на увоз нафте. Ограничења у испоруци одређених високотехнолошких капиталних добара такође могу довести до тога да Русија дугорочно буде технолошки заостала. Али то није ни приближно довољно да Путин попусти", закључио је Астров.