Током протеклих неколико недеља у склопу наступајуће украјинске офанзиве, забележени су огромни губици нападача како у људству, тако и у техници, који су у великој мери узроковани дејством минско-експлозивних средстава. Инжењери руске војске су поставили непроходна минска поља огромних димензија на готово свим правцима у Запорошком и јужном делу Доњецког бојишта, а поред класичних метода примењена је и тактика даљинског постављања мина уз помоћ комплекса "земледелие" (пољопривреда).
Реч је о инжењерском систему за даљинско минирање (ИСДМ), први пут представљеном јавности током међународног војно-техничког форума "Армија 2016" и касније за време Параде победе, 9. маја 2020. године.
"Земледелие" је развио холдинг "Технодинамика", који послује у оквиру државне корпорације "Ростех", у оперативну употребу уведена је 2021. године и више пута је употребљавана током Специјалне војне операције.
Примарна намена система је дефанзивна и углавном се употребљава за блокирање и успоравање непријатеља, постављањем неколико минских поља на правцима напада. У случају офанзивних операција користи се за спречавање непријатељског повлачења и/или евентуално усмеравање његових снага у жељену зону, ради њиховог уништавања или заробљавања.
Мобилна компонента "земледелие"
По свом изгледу ИСДМ "земледелие" подсећа на вишецевне ракетне лансере као што је БМ-21 "град", и састоји се од камиона на чијем подвозју су монтирана два вишецевна лансера и контролона кабина за њихово управљање. Такође, за свако лансирно обезбеђено је и помоћно возило опремљено хидрауличним краном, намењено за транспорт и допуну додатне муниције.
Платформа која служи као носач лансера је "камазов" робусни вишенаменски камион 6560, са погоном 8х8, дизел мотором Камаз-740.35-400 са турбопуњачем снаге 400 кс и аутоматским мењачем ЗФ 6ХП 602, немачке производње. Ради се о једном од најнапреднијих возила поменутог произвођача, први пут представљеног 2005. године.
Његова дужина је 10,3 м, ширина 2,5 м, висина 3,27 м, док носивост износи око 20.000 килограма. Овај камион познат је по високом степену мобилности ван путева, јер може савладавати нагиб од 60%, бочни нагиб од 40%, вертикалне препреке висине до 0,6 м, ровове ширине до 2 м и водене препреке дубине до 1,8 м. Максимална брзина на путу је 90 км/х, док је максимални домет при оптималним брзинама око 1.000 км.
Када је у питању конкретно возило система "земледелие", оно је опремљено и уређајем за стварање димне завесе са по три пуњења на бочним странама контролне кабине. Посаду ИСДМ-а чине три човека и то: возач, командир возила и нишанџија, односно оператер лансера за даљинско минирање.
Непрегледна минска поља и савремени електронски системи
Најважнију компоненту овог револуционарног система за даљинско минирање представљају два вишецевна лансера ракета у калибру 122 мм, од којих сваки има 25 цеви распоређених у пет редова по пет. Ракете поседују погон на чврсто гориво и наоружане су противтенковским или противпешадијским минама, које се "расејавају" приликом напуштања пројектила.
Овај процес омогућава да једно лансирно возило "земледелие“", уз допуну муниције, минира подручје површине неколико фудбалских терена, за око 10 минута на дометима између пет и 15 километара, у зависности од коришћених мина. На тај начин се за врло кратко време, на жељеној локацији може направити готово непроходна баријера са сто или више положених мина, чак и у областима којима инжењери не могу прићи. Систем допуне заснива се на комплетној замени лансриних цеви и траје свега неколико минута.
Комплекс за даљинско постављање мина опремљен је сателитском навигацијом, рачунаром за управљање ватром и станицом за осматрање метеоролошких услова, чиме се омогућава прилагођавање параметара за дејство у реалном времену. На тај начин се осигурава жељена трајекторија ракете узимајући у обзир утицај временских прилика и обезбеђује прецизност приликом каснијег "расејавања" мина.
Специфична карактеристика ИСДМ "земледелие" је и опција програмирања, која дозвољава оператеру наоружања да прилагоди начин дејства минских средстава у зависности од тога о ком циљу се ради (оклопна возила или жива сила), што у великој мери умањује потенцијалне цивилне жртве. Систем управљања ватром на основу коришћене муниције и одабраног циља аутоматски израчунава параметре потребне за успешно дејство, а оператер сам може одредити величину и густину минског поља.
Додатно, комплекс за даљинско постављање мина поседује интегрисане сензоре за идентификацију пријатељских снага, уз помоћ којих се избегава нежељено дејство по пријатељским возилима или трупама. Важно је истаћи и чињеницу да поред података за лансирање, овај систем аутоматски поставља параметре за самоуништење мина и генерише мапу миниране области након извршеног дејства.
Све информације потом се прослеђују вишим командним нивоима, а у складу са другим протоколом Женевске конвенције свака мина поседује сопствени механизам за самоуништење у складу са програмираним временом. Због тога минска поља која посеје "земледелие“" нису трајна, већ се након одређеног времена деактивирају аутоматски, без потребе за интервенцијом војних инжењера. Ово може бити од велике користи, јер осим што минско поље представља баријеру, након одређеног временског периода пријатељске трупе могу извршити напад преко "миниране" области и изненадити непријатељске снаге.
"Земледелие" у Украјини
Прво ангажовање система за даљинско постављање мина забележено је током Специјалне војне операције у децембру 2022. године, а од тада су се у више наврата појавиљивале фотографије и видео снимци овог комплекса на фронту. Иако још увек не постоје поуздане информације о томе које тачно мине "земледелие" користи, крајем марта 2023. године примећено је дејство два лансирна возила овог система у Харковској области, где су недуго затим пронађене мине ПОМ-3 "медаљон".
Ради се о високо-експлозивним фрагментирајућим противпешадијским минама, дизајнираним за лансирање и "расејавање" из ваздухопловних и копнених платформи за даљинско минирање. Након одвајања од контејнера тј. пројектила, "медаљон" се спушта на тло уз помоћ минијатурног падобрана, а када се нађе у одогварајућем положају избацује шипку са сеизмичким сензором и урања у земљу скоро целом висином. ПОМ-3 поседује механизам за самоуништење након осам или 24 часа, а у случају да слети на тврду подлогу, мина се поставља у усправан положај уз помоћ шест стопа са опругама.
Иако се користе од децембра прошле године, најзначајнији учинак система за даљинско минирање "земледелие" забележен је током наступајуће украјинске офанзиве.
Томе у прилог говори и извештај Министарства одбране Велике Британије објављен четвртог јула, у коме се између осталог наводи да се руске снаге у великој мери ослањају на ИСДМ, ради супротстављања офанзивним операцијама украјинских оклопно-механизованих јединица на јужном бојишту.
Као што је већ поменуто у анализама текуће офанзиве, управо захваљујући широко распрострањеним минским пољима украјинска страна претрпела је стравичне губитке у оклопним возилима свих врста. Упркос томе што противтенковске мине не могу саме уништити теже платформе попут основних борбених тенкова као што је "леопард 2", довољно је само да их имобилишу након чега артиљерија, дронови камиказе, хеликоптери и противтенковске вођене ракете довршавају посао.
Због употребе противпешадијских мина, нова украјинска тактика која се више ослања на мање одреде живе силе него на оклопна возила, такође није уродила плодом јер су руски инжењери у кратком року минирали потенцијалне руте кретања непријатељске пешадије. Додатни проблем за украјинску страну представља и чињеница да чак и након мањих напредака, Оружане снаге Руске Федерације могу дејством ИСДМ "земледелие" посејати нова минска поља и тиме спречити њихово даље кретање или их заробити у жељеној зони.
Употребом овог напредног комплекса за даљинско постављање мина, руска страна је још једном показала еволутивну природу рата и поставила нов изазов војсци Украјине, која тренутно не располаже одговарајућим средствима за савладавање истог.