Снабдевање Кијева касетном муницијом је удар на на оно што је остало од односа Москве и Вашингтона, рекао је руски амбасадор у Вашингтону Анатолиј Антонов за "Первиј канал".
"Што се тиче руско-америчких односа, њих данас практично нема – остале су неке мрвице. Слање касетне муниције у Украјину наноси озбиљан ударац остацима руско-америчких односа. Узећемо у обзир овај антируски потез администрације председника САД Џозефа Бајдена у нашем раду са Вашингтоном“, рекао је он.
Бајден је 7. јула у интервјуу за Си-Ен-Ен рекао да су САД одлучиле да пошаљу касетну муницију у Украјину због недостатка обичне муниције, а 13. јула је, генерал Даглас Симс, шеф оперативног одељења Заједничког штаба америчких снага, рекао да је Украјина већ добила такву муницију од САД.
Председник Русије Владимир Путин је нагласио да Руска Федерација задржава право да употреби касетну муницију као одговор, у случају да то уради украјинска страна. Према његовим речима, набавку ове врсте оружја и његову употребу треба сматрати кривичним делом.
Касетна муниција забрањена је међународном конвенцијом коју су ратификовале 123 земље, изузимајући Русију, САД и Украјину. Најновији потез Америке критиковале су бројне групе за људска права и европски савезници због ризика од цивилних жртава, и то годинама након сукоба.
НАТО је ову врсту муниције користио и током агресије на СР Југославију 1999. године, а најдрастичнији пример њене употребе је напад на Ниш у мају те године, када су ове бомбе расејане над Шуматовачком улицом, аутобуском станицом и Тврђавском пијацом. Тада је убијено 16 цивила, а 18 је рањено.